Kako da prepoznate genetski modifikovanu hranu: Ove 3 stvari je razlikuju od prirodne!
Deklaracije i te kako mogu da vas zavaraju
Sve više se priča o uticaju genetski modifikovane (GMO) hrane po ljudsko zdravlje, piše Stil.
Iako nauka još uvek nije dokazala ništa konkretno, mnogim ljudima sam izraz "genetski modifikovana" tera strah u kosti.
Pre svega, objasnićemo šta uopšte znači ovaj izraz. GMO predstavlja genetski modifikovane oragnizme (biljke, životinje, mikroorganizme), koji imaju transplantovane gene iz drugih organizama. GMO hrana otporna je na štetočine, herbicide, gljivice i viruse, i uglavnom je lepšeg ukusa i raste brže u odnosu na organske proizvode.
Kada je reč o štetnom uticaju na ljudsko zdravlje, za sada je dokazano samo da GMO hrana može da izazove alergijske reakcije. Na primer, ako ste alergični na kikiriki, a vaša GMO hrana u sebi nosi gene kikirikija, dolazi do reakcije tela.
Zbog toga, ali i ako jednostavno ne želite da jedete ništa veštačko, obratite pažnju na sledeće tri stvari - po njima se GMO hrana izdvaja od ostale!
1. Oznaka na deklaraciji
Organski proizvodi posebno su naznačeni. Potražite proizvode sa oznakom 100% organsko, Organsko ili Napravljeno od organskih sastojaka (Made with organic ingredients). Samo oni garantuju da u proizvodu nema ni tragova genetski modifikovanih jedinjenja.
Obratite pažnju na deklaraciji ne kojima piše GMO-free, Non-GMO ili Napravljeno bez genetski modifikovanih jedinjenja (Made without genetically modified ingredients). Ovi proizvodi zapravo mogu da sadrže GMO, ali ne više od 0.9 %.
2. Obratite pažnju na izgled proizvoda
GMO hrana izgleda savršeno. Pravilnog je oblika, sve voće i povrće je iste veličine, a rok trajanja je značajno duži u odnosu na drugu hranu, jer im dodati geni pružaju otpornost na negativne spoljašnje uticaje. Na primer, gen bacila Bacillus thuringiensis koji se dodajte GMO hrani proizvodi toksin koji odbija štetočine. Zato, ako primetite da insekti dodiruju povrće, znajte da je verovatno organskog porekla.
3. U ovim namirnicama dominira
Veruje se da je 78% soje, 33 % kukuruza, 64 % pamuka i 24 % uljane repice na svetu genetski modfikovano. Pored ovih namirnica, neki proizvođači dodaju gene i u mesne prerađevine, mlečne proizvode, polu-spremljena i gotova jela, mešavine brašna, instant obroke, slatke napitke, sirupe...
Pročitajte još na portalu Stil: