OVAKO SE VODI ZASTRAŠUJUĆI SPECIJALNI INFORMACIONI RAT U SRBIJI! Evo kako je Vučića kontrola medija i interneta proizvela u APSOLUTNOG VLADARA SRBIJE!
Na samom početku kampanje za vanredne parlamentarne izbore 2014. godine, građani Srbije su zahvaljujući kamerama javnog servisa gledali akciju spašavanja ljudi iz snežne oluje kraj vojvođanskog mesta Feketić.
Prema pisanjima portala "Labs", time je u Srbiji započeta era neprekidnog spektakla, političkog rijalitija čiji je glavni protagonista Aleksandar Vučić.
U vreme Feketića bio je prvi potpredsednik Vlade, potom je pred uvek budnim kamerama režimskih glasila i pred očima cele Srbije evoluirao u premijera, da bi se pre par meseci na najspektakularniji mogući način promovisao u predsednika!
U nastavku sledi objašnjenje pogonskih mehanizama koji su Aleksandra Vučića promovisali u apsolutnog, suverenog vladara svega i svačega u Srbiji.
SUPERMEN U FEKETIĆU I POČETAK CENZURE
Veliku pažnju javnosti privukao je nestanak parodije pod nazivom "Supermen u Feketiću” koja prikazuje tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića kako spašava zavejano dete, uz dodate šaljive titlove koji su aludirali da je sve nameštena predstava za televizijske kamere.
Afera “Feketić” predstavlja prvi u nizu incidenata koje je sprovela do tada nepoznata kompanija KVZ Music.
Od brisanja parodije iz Feketića do blokiranja snimka prenosa predizbornog skupa Saše Jankovića, kompanija KVZ je ta koja se pojavljuje u velikom broju slučajeva automatizovanog uklanjanja sadržaja sa Jutjuba.
Ta firma je za javni servis RTS, vršila usluge upravljanja digitalnim autorskim pravima.
Ipak, u ovom slučaju, umesto da prijavljuju i traže uklanjanje zaštićenih audio i video snimaka popularnih pevača, mehanizam je korišćen da bi se uklonila satirična verzija sada već čuvenog snimka sa budućim premijerom dok vodi izbornu kampanju u snegu, uz pomoć preplašenog dečaka kojeg je “spasao” iz oluje.
Bitka za nadmoć u onlajn diskusijama ili BOTOVI IDU U RAT
Ne tako davno, komentari na glavnim informativnim portalima još uvek su činili prostor za raspravu o temama važnim za građane Srbije. Međutim, poslednjih nekoliko godina ovaj prostor počele su da osvajaju armije dirigovanih političkih aktivista, uz pomoć alata koji im omogućavaju da koriste višestruke identitete, zloupotrebljavaju mehanizme glasanja, ometaju javnu raspravu i kreiraju lažnu sliku o javnom mnjenju na mreži.
Ova vojna doktrina poznata je kao “astroturfing” ili, kako je neki autori zovu, “obrnuta cenzura”
Okupiranjem onlajn prostora za javnu diskusiju lavinom lažnih, fabrikovanih komentara stvara se buka, u kojoj se stvarno mišljenje javnosti gubi.
Tako su sekcije za komentare na domaćim onlajn portalima, na kojima su nekada vođene diskusije o značajnim društvenim i političkim pitanjima, postale bojno polje na kome politički info-ratnici koriste različita oružja ne bi li ostvarili dominaciju svoje strane.
Prema seriji otkrića koja su 2014. i 2015. godine objavljena na internet portalu Teleprompter.rs, Srpska napredna stranka (SNS) koristila je bar u nekom trenutku više vrsta softvera koji se mogu upotrebiti za astroturfing i za druge oblike manipulacije javnim mnjenjem.
SNS INTERNET TIM, koji čine ljudi sa znanjima o PR-u, medijskom nastupu, internetu i društvenim mrežama.
Neki od njih vrše javne funkcije, kao na primer odbornici u Skupštini grada Beograda ili zaposleni u Službi za saradnju sa medijima Predsednika Republike. Glavno oružje ovih ljudi je softver, programi koji svakim danom postaju sve savršeniji.
OVO SU SAJBER ORUŽJA VLADAJUĆE PARTIJE
U odeljku koji sledi, opisaćemo najveće adute sajber-oružarnice vladajuće partije:
Valter
Prvi program koji je procureo u javnost zove se Valter. Svaki aktivista SNS-a je imao obavezu da instalira ovaj softver na svoj uređaj (kompjuter i/ili smartfon) koji se tako pretvara u bota i kontroliše preko eksternog servera. Softver je korišćen za davanje pozitivnih ili negativnih glasova komentarima čitalaca sajtova velikih medijskih kuća kao što su Blic, B92, Kurir i Večernje novosti.
Internet tim podešava server koji šalje ID broj komentara, zajedno sa atributom koji pokazuje da li glasanje treba da bude pozitivno ili negativno; softver onda lokalno rešava komandu, odlazi onlajn i glasa na određeni način. Ovi procesi odvijaju se bez znanja korisnika uređaja. Kako je softver mogao samostalno da izvršava komande kao što je poseta sajtovima, vrlo je lako mogao biti iskorišćen za izvođenje hakerskih napada, opet bez znanja osobe koja je instalirala program.
SkyNet
Početkom 2014. godine, internet tim SNS je koristio program po imenu Skajnet, kao zloglasna veštačka inteligencija iz filmskog serijala Terminator.
Postoje dve primarne funkcije koje ovaj program može da izvrši. Pre svega, može da se koristi za onlajn praćenje aktivista SNS-a koji komentarišu na medijskim sajtovima. Program je instaliran lokalno i ima korisnički interfejs sa izdvojenim tekstovima koji će biti prokomentarisani (program dobija spisak ovih tekstova sa udaljenog servera); aktivista bi onda trebalo da ide na određen tekst, postavi komentar i kopira ga u korisnički interfejs programa. Nakon toga, program evidentira da li je komentar objavljen i, ukoliko jeste, obaveštava korisnika.
Na taj način, internet tim ima jasnu sliku o količini uloženog rada svakog aktiviste. Softver potom rangira svaki komentar prema različitim kriterijumima: komentari na nekim veb stranicama su vredniji nego na drugim; ukoliko komentar ima gramatičkih grešaka, dobiće slabiju ocenu; što je duži komentar, bolje će biti rangiran, itd. Ovaj program obuhvata Valterove funkcije i takođe može da glasa za automatski objavljene komentare: uz pomoć proksi servera skriva pravi identitet uređaja koji se koristi za glasanje ili postavljanje komentara.
Tvrđava
Treći program koji je koristio SNS internet tim, a koji je poznat u javnosti, zove se Tvrđava. Za razliku od svoja dva prethodnika, Tvrđava je veb aplikacija i ne zahteva posebnu instalaciju. Ova aplikacija sadrži gotovo iste funkcije kao Skajnet, osim funkcije za korišćenje botova za DDoS napade (pošto nije instalirana lokalno). Da bi koristio ovaj program, aktivista mora da kontaktira određeni nalog na Fejsbuku i zatraži pristup; nakon što dobije akreditaciju za pristup, istu akreditaciju može iskoristiti da pristupi portalu www.fortress.rs. Interfejs je sličan Skajnetu, a funkcija je skoro identična.
ŠTO BOLJE BOTUJEŠ VIŠE POENA DOBIJAŠ ili gejmifikacija informacionog ratovanja
Interesantan aspekt ovog segmenta infromacionog ratovanja i javne manipulacije jeste sistem gejmifikacije, odnosno pretvaranja u igru u kojoj se svakom korisniku-vojniku dodeljuju bodovi za svaki komentar na onlajn portalu.
Novinski portali se rangiraju po broju bodova koji se vojniku mogu dodeliti za jedan komentar, u zavisnosti od političke afilijacije portala.
Za komentarisanje na provladinim portalima dobiće manji broj bodova nego za komentare u “neprijateljskom” okruženju, gde drugi komentatori imaju potencijalno suprotne stavove. U slučaju medija na kojima se okupljaju simpatizere vladajućom partijom, postoji čak i tehnika ograničavanja broja komentara po korisniku, što sprečava gomilanje “lakih” bodova.
Gejmifikacija stvara atmosferu nadmetanja među “igračima” i pruža im mogućnost obaranja svojih ranijih rekorda.
NAJBOLJI BOTOVI BIVAJU DEBELO NAGRAĐENI
Nagrade za igrače nisu samo puka psihološka gratifikacija, već predstavljaju uspon na rang listi čime se stiče bolji status unutar internet tima, kao i stranke. Tako info-vojnike, ukoliko budu imali sreće, može sačekati posao u nekom od javnih preduzeća pod kontrolom vladajuće partije.
Glasačke mašine
Osim postavljanja komentara, mnogi informativni portali u Srbiji omogućavaju čitaocima da ocenjuju komentare, dajući pozitivno ili negativno mišljenje o njima, obično kroz klik na plus ili minus u okviru određenog komentara.
Kao što smo već opisali, nekoliko priča koje su procurele u javnost ukazuju da se za manipulaciju brojem glasova na komentarima koriste različiti alati i tehnike.
Misteriozni nestanci onlajn sadržaja
Krajem 2013, tekst o privilegijama kćerke Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne banke Srbije, nestao je sa portala novosadskog Radija 021. Usled političkog pritiska odozgo, kako je objasnio glavni urednik, tekst je netragom uklonjen.
HAPŠENJA I PRITVORI
Posle poplava iz 2014. godine, kada je postalo jasno da provladini tablodi neće snositi nikakve posledice za širenje panike i lažno izveštavanje, policija je počela da poziva pojedine korisnike društvenih medija na informativne razgovore. Prećeno im je optužbama za “širenje panike” jer su objavljivali glasine o razmerama nepogode i posledicama nesposobnosti javnih zvaničnika.
Bez obzira da li je konfuzija oko zakonske odredbe koja tretira “izazivanje“, a ne “širenje panike”, nastala namerno ili ne, pokazalo se da može biti koristan alat za pravo širenje onlajn zebnje. Iako su njihovi statusi postavljani na privatnim nalozima, a panike nije bilo, među privedenima su se, između ostalih, našli jedan 18-godišnji mladić, otac dvoje dece, profesionalna šminkerka. Sve u svemu, u prvom talasu bilo je najmanje 15 ovakvih slučajeva na široj teritoriji Beograda. U narednim mesecima pojavili su se izveštaji da su pretnje sličnim postupcima izrečene i nekolicini lokalnih onlajn i radio novinara iz manjih mesta i gradova, sve u vezi sa događajima oko poplava.
Na jesen iste godine, CINS je objavio svedočenja ljudi koji su bili zadržani u pritvoru i koji su kasnije terećeni za “pokušaj” izazivanja panike.
U godinama koje slede, ovakva vrsta “regulisanja” ne samo komentara na medijskim portalima i postova na društvenim medijima, već čitave javne sfere, korišćena je u nekoliko prilika.
U oktobru 2016, Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli, koga je politička parodija neočekivano uvela u Skupštinu opštine Mladenovac, a kasnije mu omogućila i treće mesto na predsedničkim izborima, pozvan je na saslušanje zbog javnog protesta oko nerešenog pitanja kvaliteta pijaće vode.
Još jedna zgodna vrsta pravnog osnova za oblikovanje javnog mnjenja jeste učitavanje pretnji u onlajn komentare, navodno upućene premijeru ili drugim državnim funkcionerima.
Tačan broj ovakvih slučajeva nije dostupan, ali se trend može pratiti kroz povremene senzacionalističke naslove koji veličaju veštinu “sajber policije” u hvatanju “hakera”.
Nijedna od tih metoda nije dovela do značajnih rezultata u formalnim sudskim postupcima, pa se očekuje da će se mnogi ovakvi slučajevi verovatno vući po sudovima dok se ne odustane od krivičnog gonjenja ili dok predmeti ne zastare. Mnogo je interesantniji njihov rezultat u prilagođavanju predstave javnosti o tome sme da se kaže naglas i gde su granice privatnog prostora u kom se slobodno može izraziti bes, frustracija i slično.
Posledice - Nesigurnost i strah
Možemo reći da je glavna posledica ovih napada rast nesigurnosti i straha, što za rezultat ima tzv. Efekat zebnje po slobodu izražavanja na mreži. Činjenica je da objavljivanje sadržaja koji kritikuje strukture moći (vlade, kriminalnih grupa, bilo kojih drugih centara moći) može dovesti do uništavanja, blokade ili privremenog nestanka sajta što, uz pojačan stres i skup posao oko obnove sistema, može nepovoljno uticati na spremnost ljudi da upražnjavaju svoje slobode.
Uticaj efekta zebnje na širu javnost
Ovakav efekat se ogleda u tome da se građani ne osećaju osnaženo i zaštićeno u digitalnom okruženju, što umanjuje potencijalnu primenu novih tehnologija. S pravom se može očekivati da će pravni postupci koje je država preduzela tokom prošlke godine, dodatno pojačati efekat zebnje u digitalnoj zajednici
ZAKLJUČAK
Vlada nije uspela da zaštiti onlajn medije i građanske novinare u Srbiji. Svesni smo da nadležna državna tela imaju ograničene tehničke i organizacione kapacitete za efikasniju reakciju u određenim situacijama. Međutim, prava opasnost leži u činjenici da reakcije nadležnih (tužilaštva, policije i sudstva) zavise od slučaja do slučaja – nekada su veoma efikasne, a nekada spore i bez pravog odgovora.
Vrlo spore reakcije, ili njihovo potpuno odsustvo, u najvećem broju slučajeva povezane su sa sajber napadima na onlajn medije, istraživačke novinare i građanske medije kritične prema vlastima.
Takva praksa obeshrabuje poverenje građana i onlajn medijskih organizacija u zaštitu države. Nedostatak odgovarajućih reakcija otvara prostor teorijama prema kojima različite strukture moći unutar države nemaju interes da se ovi slučajevi sajber napada uopšte reše.
S druge strane, nadležni organi pokazali su se veoma efikasnim u hapšenju i sudskim postupcima protiv korisnika društvenih medija i blogera (slučaj Malagurski, slučajevi izazivanja panike tokom poplava).
Svi ovi aspekti zajedno degradiraju ne samo pravnu sigurnost u ovim oblastima, već i opšti nivo vladavine prava.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: OTKRIVAMO! Najnovije metode BIA za zaplašivanje političkih neistomišljenika!
(Kurir.rs/Labs.rs)