Nana Asma’u je svojim životom dokazala da je pero moćnije od mača. Bila je princeza, pesnikinja i učiteljica koja je stotine hiljada žena izvela iz bede i neznanja. Njeno ime je, međutim, naročito van Afrike, uglavnom zaboravljeno.
Nana Asma’u se rodila kao ćerka moćnog vladara Osmana dan Fodia, osnivača kalifata Sokoto, države koja je sve do 1903. postojala na području današnje severne Nigerije.
Ovo je bila najmoćnija država u zapadnoj Africi u 19. veku. Uključivao je oko 30 emirata, a u njemu je živelo oko 10 miliona ljudi.
Ono što je ovu zemlju umnogome razlikovalo od drugih bila je činjenica da je njen vladar – dan Fodia, verovao u to da je širenje znanja dužnost svakoga muslimana! Zato je većina stanovništva, uključujući i najniže slojeve, kao i žene, imao pristup školama i obrazovanju.
Zahvaljujući ocu, Nana Asma’u je dobila klasično obrazovanje na arapskom, latinskom i grčkom.
Govorila je tečno četiri jezika – arapski i još tri jezika lokalnih naroda. Ovo joj je omogućilo da i sama putuje i učestvuje u radu škola širom države.
Ovu neverovatnu ženu istoričari danas uglavnom navode kao primer nezavisnosti koju žene mogu da ostvare čak i u islamskom društvu, mada ima i onih koji u njoj vide preteče feminizma u Africi.
Nana je vremenom postala cenjena savetnica svog brata Muhameda Beloa koji je nasledio tron od oca, ali ju je istorija upamtila po nečemu mnogo važnijem – Nana je utemeljila mrežu učiteljica – Jaji, koje su putovale kraljevstvom i obrazovale žene!
Mnoge od njih su znanje nastavljale da prenose na druge, pa je sistem uskoro uključivao i širenje znanja među siromašnima, kao i među muslimanima na teritorijama drugih afričkih država.
Čak i danas, gotovo dva veka kasnije, moderne Jaji nastavljaju da obrazuju žene, muškarce i decu u ime Nane Asma’u.
Kurir.rs/Dnevno
Foto: Proifimedia