Dženifer Tomas dobila je kćerkicu sa čovekom sa kojim se tada viđala.
Međutim, već nakon dve godine, on je izgubio interes za roditeljstvo i prestao da im se javlja. Devet godina kasnije, priča je dobila neverovatno topao završetak.
“Moja ćerka nije videla svog biološkog oca od svoje četvrte, a sada ima 11 godina. Kada je bila stara dve godine, on me je kontaktirao i pitao me da se dogovorimo da on izgubi svoja očinska prava jer nije želio da plaća alimentaciju. Pristala sam jer nisam želela da mi kćerka odrasta znajući da ima oca koji će se možda pojaviti, a možda i neće. Bez razmišljanja sam se odrekla alimentacije misleći samo na to da ću time kćerku zaštititi od razočaranja. Nikada je nisam lagala. Kad god bi me pitala za oca, dobila bi istinit odgovor, primeren njenim godinama. Konačno, kada mi je ćerka napunila četiri godine, otac se ponovo javio. Rekao mi je da mu je dijagnostifikovan rak i da bi voleo da vidi ćerku.
Pristala sam, odredili smo dan i našli se u parku. Zamolio me je da odvojim dva sata, što sam i učinila. Na kraju je sa kćerkom ostao svega 20 minuta, i od tada nam se više nikad nije javio… Ovog leta naletjele smo na zajedničkog prijatelja, pa smo stali da proćaskamo. Kako nije upućen u celu priču, veselo je prokomentarisao kako nam ćerkica baš liči na njegovu ostalu decu. Kada sam ga pitala šta je sa njim, rekao mi je da se otac moje ćerke konačno skrasio i da sada ima svoju porodicu. Stomak mi se zavezao u čvor jer je moja kćerka stajala pored i sve to slušala. Brzo sam prekinula razgovor i odvela je ka automobilu, misleći da je očajna.
Kad smo sele u automobil, ona se nasmejala i rekla mi je: "Mama, on je napokon naučio da bude tata. To je baš lepo, i drago mi je zbog njegove dece."
To je dan kada me je moja jedanaestogodišnja ćerka naučila sve što treba da znam o opraštanju.
Kurir.rs/Thoughtcatalog, Foto: Profimedia