Na današnji dan 12. avgusta navršilo se tačno 17 godina od kada se desila najstrašnija pomorska tragedija koju je zapamtio svet, kada je eksplodirala napadna nukelarna podmornica Kursk K -141. Ova tragedija upamćena je i po tome što ruski predsednik Vladimir Putin zbog tromog odziva na stradanje 118 mornara i nespasavanje 23 preživela umalo nije izgubio vlast.
Naime napadna ruska podmornica Kursk K-141 ( NATO klasifikacija Oskar II) predstavljala je ponos ruske flote. Tragedija se desila dok je Kursk učestovao na vojnoj vežbi u Barencovom moru koju je izvodila Sevrena flota ruske mornarice. U podmornici su se inače nalazila 24 torpeda i 24 krstareće rakete.
Prema opšteprihvaćenoj teoriji, eksplozija i potonuće podmornice dogodila se u trenutku kada je jedno od torpeda pripremano za ispaljivanje.
Istražioci nesreće ostali su pri stavu da se eskplozija dogodila usled hemijske rekacije kada je došlo do curenja vodonik-peroksida koji se koristio za ispaljivanje i bakra koji je pronađen u torpednim cevima. Zbog toga je došlo do detonacije bojeve glave torpeda. Stručnjaci smatraju da za vežbu nisu trebala biti korištena stara torpeda sa punjenjem vodonik-peroksida iz pedesetih godina prošlog veka, jer upravo nestručno rukovanje i njegovo curenje u druge delove torpeda dovelo do eksplozije.
Dva minuta posle prve usledila je i druga eksplozija, koja je bila ekvivalentna eksploziji oko šest tona TNT, što je bilo dovoljno snažno da je registruju seizmografi širom severne Evrope.
Danas 17 godina posle ove tragedije i dalje postoji nekoliko teorija o tome kako je došlo do potonuća kurska, a u kojima udeo imaju priče kako je ruska mornarica na podmornici testirala superkavitacijsko torpedo VA -111 Škval i da je tokom ispaljivanja došlo do eksplozije zbog ulja u torpednim cevima.
Takođe značajno je bila prisutna verzija o sudaru sa britanskom i američkom nukelarnom podmornicom koje su nedaleko od mesta potonuća pratili manevre ruske mornarice.
Sa druge strane Atalntika usledio je odgovor da su Rusi testirali novo smrtonosno oružje koje je izavalo eksploziju.
Prema rečima stručnjaka, životi su mogli biti spaseni da su spasilačke operacije započete ranije.
Drugu eksploziju je preživelo 23 mornara koji su lupanjem od trup podmornice gotovo četiri sata, ali nisu mogli da se spasu jer su bili zarobljeni, kao i da im je nestalo kiesonika.
Međunarodna akcija spasavanja trajala je punih 10 dana, ali niko nije preživeo. Ronioci koji su ušli u podmornicu nedelju dana posle tragedije otkrili su samo beživotna tela ruskih mornara.
Svoju pomoć ponudila je Norveška i Velika Britanija, ali su bili odbijeni. Tek holandska istraživačka kompanija MSI je u jesen 2001. dignula podmornicu na površinu i odvukla je do Severnomorska. Godine 2002 iz podmornice je u Murmansku uklonjen rekator, i ostali delove zaražene radijacijom i potpljeni na dubinu od 100 metara u blizini poluosrtva Kola. Ovo je zabrinulo ruske ekologe koji sumnjaju da će pre ili kasnije doći do curenja radioaktivnog goriva i zagađenja mora.
Putin koji se nalazio na letovanju u Sočiju nakon tragedije smatrao je da nije potrebno da se prekida letovanje i odlučio je da ne traži pomoć međunarodnih vlasti. Mnogi smatraju da je upravo ta odluka obeležila smer njegove vladavine. U to vreme Putin nije imao moć kakvu ima danas.
Porodice i prijatelji mornara sa Kurska čekali su vest o sudbini svojih najmilijih, ali je svima bilo jasno da je Vlada, koja je odbila pomoć drugih zemalja, otpočetka znala da u podmornici nema preživelih.
Sve je postalo jasno na Putinovoj pres konferenciji koja je održana tek deseti dan nakon nesreće.
Tada je jedna žena zamotana na pres konferenciji počela glasno da kritikuje Putina zbog smrti svog sina i njegovih drugova. Putin je prebledeo, doslovno čučnuo na podijumu i neuspelo pokušao da odbrani svoju Vladu.
Njegovi nezvanični biografi smatraju da je taj trenutak najgori u njegovoj političkoj karijeri.
Podmornica Kursk ( Projekat 949A Antrej) NATO klasifikacija Oskar II bila je prva postsovjetska nukelarna podmornica koja je ušla u naoružanje ruske armije. Gradnja Kurska je počela 1990. u Severodvinsku. Porinuta je 1994 i iste godine uvedena u operativnu upotrebu ruske mornarice. Radilo se o predzadnjoj velikoj podmornici klase Oskar II koja je planirana u vreme Sovjetskog Saveza. Sa svoja 154 metra je bila najduža ikad izgrađena podmornica. Spoljni trup izrađen je od nerđajućeg hromiranog čelika debljine 8,5 mm, zbog čega je bila otporna na koroziju i za sonare skoro nečujna, Unutrašnji trup je bio čeličan sa debljinom 50,8 mmm.
(Kurir.rs/Andrej Mlakar/Foto Printscreen Youtube)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
NAJVEĆE NUKLEARNE KATASTROFE