Posle pobede na predsedničkim izborima 7. maja, britanski list Ekonomist je na naslovnoj strani prikazao novog predsednika Francuske Emanuela Makrona kako hoda po vodi, a 100 dana kasnije, mladi predsednik postaje sve nepopularniji suočavajući se s rastućim skepticizmom Francuza.
Poslednje ankete predstavljaju upozorenje, jer je samo 36 odsto Francuza zadovoljno Makronom, dok ih je pre tri meseca bilo 62 odsto.
"Makron izlazi iz atmosfere popularnosti i sada treba da preuzme odgovornost za svoju politiku", ocenio je predsednik instituta za istraživanje Ifop Žerom Fuke.
Iako je Makron održao nekoliko predizbornih obećanja, kao što je zakon o moralizaciji političkog života posle kampanje pune skandale o korupciji, novi predsednik se založio za mere o ograničenju budžetskog deficita, što je izazavalo nezadovoljstvo mnogih Franuza.
Funkcioneri su ogorčeni iznenadnim ukidanjem dodatnih finansijskih sredstava koji su ranije imali, penzioneri nisu zadovoljni najavljenim povećanjem poreza što će uticati na njihove penzije, dok su siromašnija domaćinstva razočarana najavljenom merom o ograničenoj stambenoj pomoći.
Smanjenje vojnog budžeta je, s druge strane, navelo načelnika Generalštaba vojske Pjera de Vilijea da podnese ostavku, a to je dovelo do dodatne tenzije između Makrona i vojske.
Praktično nepoznat pre pet godine, Makron izaziva interesovanje svih od njegovog ulaska u politiku. Za mnoge je on oličenje promene, a nekima je on inkarnacija ekonomske i političke elite.
Njegova mlada centristička stranka Republika u pokretu osvojila je većinu na parlamentarnim izborima u junu, ali je nedostatak iskustva sve vidljiviji i često na meti ismevanja starijih političara.
Makronova centristička linija s programom koji nije ni na desnici ni na levici, na meti je kritika tradicionalnih i daleko iskusnijih stranaka u Francuskoj.
Portparol vlade Kristof Kastaner smatra sa svoje strane da je tokom prvih 100 dana bilo vremena da se "postave osnove i temelji za duboku promenu u zemlji".
Pored raznih izazova koje čekaju Makrona posle godišnjeg odmora, mediji smatraju da se na međunarodnoj političkog sceni odlično "suočio sa džinovima svetske diplomatije, kao što su Donald Tramp i Vladimir Putin".
Na evropskom planu, Makron ima "prijateljsko savezništvo" s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, i kao uvereni Evropljanin nada se ponovnom oživljavanju Evropske unije posle odlaska Velike Britanije (Bregzit).
Pored toga, Makron je izazvao pažnju svojim, kako mnogi smatraju, atipičnim brakom.
Makron (39) i njegova supruga Brižit (64), koji su braku od 2007. godine, privlačili su medijsku pažnju za vreme kampanje, jer za mnoge predstavljaju atipičan par zbog razlike u godinama.
Brižit je postala omiljena u narodu, ali ne toliko među političarima zbog statusa prve dame, koji tek treba da bude definisan.
Zbog peticije koja se pojavila protiv zvaničnog statusa prve dame, mediji su preneli da Brižit Makron verovatno neće dobiti "status prve dame", već se u Jelijsekoj palati sastavlja "dokument o transparetnosti" njene uloge.
(Kurir.rs/ Beta)
Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV: Pet činjenica koje niste znali o Emanuelu Makronu