Ovo su neki od najuspešniji Srba koji su dobili visoke činove u Americi. Najpoznatiji srpski oficir u Americi bio je admiral Stevan Mandarić, potomak naših iseljenika iz Like i Slavonije. U američkoj armiji bilo je više od 60.000 vojnika i 2.000 oficira srpskog porekla.
Mnogi od njih ušli su u anale američke vojske, a u nastavku možete pročitati više o generalima srpskog porekla.
Stevan Mandarić
Najpoznatiji srpski oficir u Americi bio je admiral Stevan Mandarić, potomak naših iseljenika iz Like i Slavonije. Sa 14 godina priključio se Nacionalnoj gardi, gde je tri godine kasnije postao narednik.
Predratnu službu počeo je na razaraču i krstarici, a potom leteo na avionu VF-72. Učestvovao je u bici na Gilbert ostrvima 1943, a zatim komandovao grupom aviona nosača u akciji bombardovanja Maršalskih Ostrva.
Novembra 1944. bio je komandant grupe aviona CAG-94, a zatim vodio bombardovanje japanskih ostrva Hokaida, Šikokua i Honšua.
Za zasluge u Drugom svetskom ratu dobio je dve medalje „Er medal i orden "Distingvišd flajing kros". Posle rata bio je u Palestini, u okviru mirovne misije UN, a potom je komandovao bombardovanjem Severne Koreje.
Sredinom pedesetih postao je komandant posade na brodu istraživača Antarktika admirala Ričarda Birda, u operaciji "Dipfriz", najvećem polarnom istraživanju svih vremena.
Penzionisao se u činu kontraadmirala 1959. posle čega je prvi put otputovao u Jugoslaviju. Pripremio je seriju članaka o Antarktiku, koji su objavljeni u "Ilustrovanoj politici". Kao penzioner je u američkoj prestonici osnovao srpsku Crkvu Sveti Luka. Preminuo je 2001. godine.
Džon Beštić
General Džon Beštić je rođen u Fargu 1915. godine. Posle Univerziteta Minesota, diplomirao je na Vojnoj akademiji SAD i završio Generalštabnu školu. Radio je kao pilot i vojni obaveštajac Ratne avijacije (1941).
Ratovao je od Nove Gvineje, preko Filipina, do Japana. Posle rata bio je komandant u Komandi strateške avijacije i širio mrežu komunikacija na čitav svet. Godine 1958. prekomandovan je u zamenika načelnika Štaba elektornskih komunikacija.
U julu 1967. godine postao je komandant Air Force za sistem komandovanja. Dobitnik je Legije časti za ratne zasluge i još desetak medalja i ordenja.
General Karamarković
General Karamarković je rođen u Ročesteru 1928. Služio je u Nju Džerziju, Njujorku, Kaliforniji, Severnoj Karolini, na Atlantiku i Tihom okeanu i u Virdžiniji.
Penzionisan je kao načelnik Uprave za bezbednost vojnih transporta u Virdžiniji. Godinu dana mlađi general Mel Vojvodić iz Teksasa diplomirao je na Vojnoj akademiji (1950).
Završio je Oficirsku školu u Alabami i Ratnu nacionalnu akademiju u Vašingtonu. Služio je u vojnim bazama u Nevadi, Džordžiji i Alabami. Kao pilot Vojske SAD, do 1983. učestvovao je u tajnim operacijama iznad SSSR-a, Južne Koreje, Kine i Severnog Vijetnama.
Bio je general-major Vojnog vazduhoplovstva SAD i CIA. Nosilac je ordena Legije časti i Letačkog krsta.
Tereza Đurić
Tereza Đurić ima samo 54 godine i čin brigadnog generala. Penzionisana je 2013. godine s funkcije zamenika direktora Kancelarije podsekretara za odbranu SAD.
Završila je četiri prestižna fakulteta za odbranu i bezbednost i program za više rukovodioce u sektoru nacionalne i međunarodne bezbednosti na Harvardu.
Radila je u Komandi ratnog vazduhoplovstva SAD kao direktor Odseka za tajne operacije. Bila je na službi na Havajima, u Vijetnamu i Iraku. General je postala 2008.
Kris Divić
General Kris Divić je 1934. godište. Diplomirao je na Univerzitetu Kanzas i završio obuku za vojnog pilota u bazi AiR Force u Teksasu. Imenovan je za komandanta Vojne baze Lackland (1977), za komandanta 47. letačke grupe za obuku u bazi Laughlin i za načelnika Štaba za obuku u bazi Randolf.
Rudolf Ostović
Rudolf Ostović je sa 35 godina bio najmlađi general Vojske SAD. Završio je Vojni ratni koledž i Komandno-štabni koledž mornarice SAD. Diplomirao je nacionalnu bezbednost na John F. Kennedy School of Government, na Univerzitetu Harvard.
Ratovao je u Vijetnamu. Bio je načelnik Komande za strateške planove i vojne odnose na Pacifiku (1988), načelnik Štaba vojne doktrine, komandant Vazduhoplovnog centra "Fort Raker“ u Alabami (1989-1991) i zamenik načelnika Generalštaba u Pentagonu.
Kao penzioner, bio je savetnik državnog sekretara za odbranu Kolina Pauela.
Gari Batinić
General Gari Batinić je rođen 1953. u Minesoti. Završio je Vazduhoplovni koledž (1985), nacionalnu bezbednost na Harvardu i međunarodne odnose na Univerzitetu "Džordž Vašington".
Radio je ka instruktor vojnih pilota (1978-1987) i komandant eksadrona u Juti. Načelnik je u Pentagonu za mobilizaciju vazduhoplovnih snaga u rezervnom sastavu od 70.000 ljudi.
Dobitnik je Legije časti za vojne zasluge, medalje sa četiri hrastova lista i bronzane medalje za borbu protiv terorizma.
Srbi u vojsci SAD
Jedan od srpskih doseljenika i učesnik Prvog srpskog ustanka koji će zauvek ostati u američkim analima bio je Đorđe Šagić ili Đordž Fišer (1795-1873). Kao jedan od vođa teksaške revolucije i najviše rangiranih masona, pomogao je kod polaganja obeliska posvećenog prvom američkom predsedniku Džorždu Vašingtonu u glavnom gradu SAD.
Nezaboravan je i američki pukovnik i marinac Mičel Pejdž ili Mihajlo Pejić (1918-2003), rođen u Pensilvaniji u porodici srpskih doseljenika iz Vojne krajine. Rešenje o dodeli medalje časti, kao najvećeg vojnog priznanja, potpisao mu je lično predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zbog iskazanog junaštva na pacifičkom ratištu u bici za Gvadalkanal 25. oktobra 1942. godine.
Naime, Pejdž je ostao jedini preživeli marinac u napadu Japanaca na uzvišenje prema aerodromu Henderson fild.
Kako bi stvorio utisak da američki položaj nije ostao bez odbrane, Pejić je svu noć naizmenično pucao iz četiri teška mitraljeza. U jednom trenutku je izašao iz rova noseći mitraljez i naterao Japance u beg. Kasnije je dobio i prestižni orden pomorske legije Valoza i purpurno srce, a odlikovan je i u Korejskom ratu. Koliko je bio važan za Amere govori podatak da je po njegovom liku 1998. godine napravljena jedna od najpopularnijih igračaka ikada prodavanih u američkim radnjama, a ostaće upamćeno i da je Mihajlo u svojoj kuhinji uvek držao sliku "Boj na Kosovu".
Sam protiv svih
Medalju časti u Prvom svetskom ratu dobio je i pukovnik Džejk Aleks Mandušić, Aleksa Mandušić (1887 -1959) ili "Big Džejk", rođen u Prizrenu. Kao vodnik u 33. pešadijskoj diviziji američke vojske u kritičnom delu akcije, kada su svi oficiri stradali, preuzeo je komandu i krenuo napred. Bajonetom je ubio petoricu, a kada mu se on slomio, koristio je kundak puške i sam zarobio 15 neprijateljskih vojnika. Po njemu se danas zove objekat američke vojske za trening sa bajonetima u Fort Noksu u Kentakiju.
Među odlikovanima medaljom časti u Prvom svetskom ratu bio je i Rade Grba Grbić i to u američkoj mornarici, a Luis Čukela je bio prvi u istoriji SAD koji je u istom periodu dobio dve takve medalje (armijsku i mornaričku). Inače, Čukela je bio nosilac i najviših vojničkih priznanja Jugoslavije, Belgije i Francuske.
Kapetan Lens Piter Šijan, odnosno Lazar Šijan (1942-1968), bio je takođe nosilac medalje časti. On je svoj život izgubio kao pilot oborenog fantoma F-4 u hanojskom logoru u Vijetnamu, a njegova slika se nalazi u Memorijalu američko-srpskih ratnih veterana u Milvokiju i posebnoj sobi Akademije američkog ratnog vazduhoplovstva u Kolorado Springsu, jer je Lens bio prvi odlikovani diplomac ove škole medaljom časti od strane američkog predsednika Džeralda Forda.
Pored toga, američko vazduhoplovstvo svake godine svojim najboljim pripadnicima dodeljuje prestižnu nagradu Lens Šijan, a po njemu ime nose jedna škola i park u Milvokiju te ulica u američkoj vazduhoplovnoj bazi Vajtman u Misuriju.
Odlikovani pilot u Drugom svetskom ratu je bio i Vic Viktor Lumović, poreklom iz Crne Gore. On je radio i kao instruktor na avionima B-17, B-24, B-25 i B-29 te služio za CIA i NATO kao jedan od šefova kontraobaveštajne službe u Južnoj Evropi. Leteo je u 65 borbenih misija u Vijetnamu i Laosu.
Obaveštajci i generali
Stevan Dedijer iz Sarajeva, brat poznatijeg Vladimira i akademik koji je diplomirao fiziku na Prinstonu, bio je američki padobranac tokom Drugog svetskog rata i član OSS-a, preteče agencije CIA. Godine 1945. dobio je specijalno dopuštenje generala Ajzenhaura da se vrati u Jugoslaviju.
Kapetan američke vojske Džordž S. Musulin bio je zadužen za spasavanje 500 američkih pilota u misiji Helijard u Drugom svetskom ratu (DSR). U tome su učestvovali major Dordž Vujnović, šef OSS-a u Bariju, kapetani OSS-a Džozef Veselinović, Nik Lalić, Mihajlo Majk Paunović, koji je završio Kraljevsku jugoslovensku vojnu akademiju, poručnik Džon Miodragović i drugi.
Vojna istorija SAD pamti i Mela Meleta Vojvodića (1929-2003), višestruko odlikovanog generala vazduhoplovstva od strane američke vojske i agencije CIA, Eda Radkovića, koji je vodio obaveštajnu službu američkog vazduhoplovstva u Evropi.
Zanimljivo, Veljko Gašić je bio jedan od glavnih osoba odgovornih za pravljenje aviona B-2, a bio je i izvršni potpredsednik Nortropa, jedne od najvećih svetskih kompanija za pravljenje oružja. Takođe, Dejvid Vuić je bio ključna ličnost za odnose s javnošću kompanije Rokvel Kolins i radio je na avionima F-111, Minutmen II raketama, Polaris/Posejdon sistemima za navođenje raketa te avionskom sistemu Mark II.
Tri purpurna srca za Vuletića
Od poznatih vojnika srpskih korena u armiji SAD važno je pomenut majora Milana Arbutinu, koji je primio najviše nagrade američkog vazduhoplovstva. Nika Stepanovića, pukovnika OSS-a u Drugom svetskom ratu, američki predsednik Ajzenhauer je kasnije imenovao kao jednog od predstavnika SAD u Ujedinjenim nacijama. Medalju časti su u Prvom svetskom ratu dobili i Milton P. Aleksić, narednik Džejms Meštrović i Džon V. Minik u DSR. Luis Komnenić je dobio purpurno srce za zasluge na pacifičkom ratištu.
Milo Kosanović je nosilac srebrne zvezde, a Majkl Mič Vuletić pored toga dobio i tri puprurna srca kao padobranac tokom Drugog svetskog rata. U Vijetnamu se istakao pilot Buč Verić.
Rej Zaković čuvao Kenedija
Pored vojnih lica, trebalo bi spomenuti i Reja Zakovića, penzionisanog nadzornog i specijalnog agenta tajne službe SAD, koji je čuvao mnoge američke predsednike od Džona Kenedija pa nadalje.
Agent američke tajne službe i vojni kontraobaveštajac je bio i Džerald Petijević, koji je danas u Americi pisac izuzetno popularnih romana. S druge strane, njegov najverovatnije rođak Džon Petijević je 30 godina služio u losanđeleskoj vojnoj policiji, za šta je odlikovan.
Kurir.rs/Novosti.rs/Press.rs
Foto: Youtube screenshot