Đavolje more koje se još popularno naziva i Zmajev trougao deo je Tihog okeana poznat po brojnim misterijama, a po mnogima je i zlokobniji od Bermudskog trougla.
Ono što je neobično jeste da takođe formira trougao koji se nalazi tačno nasuprot Bermudskog. Nalazi se uz samu obalu Japana, a na njemu tamošnji pomorci stradaju već vekovima, najčešće pod prilično bizarnim okolnostima.
Osim toga, zabeleženi su i nestanci japanskih borbenih aviona u potpuno normalnim uslovima, velikih brodova kao i više od dvadesetak američkih podmornica tokom Drugog svetskog rata. Tokom godina, brojni teoretičari paranormalnog su razmatrali moguće elektromagnetske poremećaje na tom području, ali i o mitskim bićima i vremenskim fenomenima koji bi mogli da uzrokuju neobične nesreće i nestanke u Đavoljem moru.
Od 1950. i 1954. na Tihom okeanu nestalo je devet teretnih brodova, od kojih su svi imali funkcionalne radio odašiljače. U momentu nestanka vreme je bilo mirno, pa nisu dokumentovane nikakve druge potencijalne opasnosti, ali je samo jedan brod pre nestanka uputio poziv za pomoć. Prema legendi, nedostatak tela ili olupina preplašio je i japansku vladu koja je pretpostavila da se u moru događa nešto na šta ljudi ne mogu da utiču.
Pomorski analitičar Leri Kuš je posle razgovora s japanskim naučnicima i pomorskim istraživačima zaključio da je jedina mogućnost za uništenje velikih, dobro opremljenih i stabilnih brodova "vulkan ili cunami". Vulkanska aktivnost pod morem nije bila nešto nečuveno, ali je bila nešto novo. Stručnjaci su tada more nazvali "Ma-no Umi" ili đavolje more, a istaknuti lingvista čarls Berlic napisao je nekoliko knjiga u kojima je razradio opsežne i neverovatne spekulacije koje upućuju na paranormalne pojave koje pogađaju taj deo Zemlje.
Prema izveštaju Njujork tajmsa iz 1952. u moru je nestao 60-tona težak brod Toši Maru, na isti način kao što je pre toga nestao brod Kaijo Maru. Pretpostavljalo se da ga je progutala "vulkanska eksplozija", a Kuš je podstaknut tim vestima pisao američkoj ambasadi u Tokiju s pitanjem "kako je moguće da niko ne istražuje nestanak tako velikog broda bez ostataka, čega ih je strah?".
Iako je ideju nestanka brodova smatrao zanimljivom pričom, istakao je kako magija ne postoji i brodovi ne mogu "samo tako da nestanu".
Japanska je vlada je 1952. poslala istraživački brod u ovo područje kako bi otkrili šta se to tačno događa. Međutim, i taj brod i svi članovi posade misteriozno su nestali i izgubio im se svaki trag.
Prema Scientific Americanu, podvodni vulkani leže širom 37.000 milja okeana i izbacuju lavu, ugljen dioksid i druge elemente. Zbog njihovog nepredvidivog ponašanja, zahtevaju stalan nadzor pomorskih geofizičara.
Postojanje ovih vulkana često se spominje uz drevni folklor koji opisuje
mitska bića koja vrebaju ispod mora, pretvarajući mirne vode u ubojite i uništavajući brodove s ovog sveta. Zmajevi su uobičajeni u japanskoj mitologiji, pa se tako i u ovoj priči njima pripisivala moć vladanja Đavoljim morem i upravljanja vulkanima.
U časopisu "Jomiuri Šimbun" iz 1955. pisalo je kako je 144 tone težak brod nestao u idealnim vremenskim uslovima. Bio je dobro opremljen i poprilično veliku posadu, a u to doba čak su se postavljala i pitanja o nestancima brodova uzrokovanim opasnostima vezanim uz nepoznate moći "atomskog doba", neku vrstu nepoznatih nuklearnih smetnji.
Naravno, nije bilo nikakvih dokaza za to. Četiri dana kasnije, uz pomoć radio signala brod je pronađen s nepovređenom posadom, a prema njihovoj priči oni su samo naleteli na "uobičajene pomorske probleme".
Zbog neobjašnjivih pojava, Đavolje je more jedno od područja na severnoj hemisferi koje naučnici nazivaju vile vorteks (jaki vrtlog) kojih je desetak na svetu. Oni su u stvari anomalije, regije u kojima se elektromagnetska aktivnost ne može objasniti. Zbog toga dolazi do poremećaja kompasa i radio uređaja, ali to i dalje ne objašnjava nestanke bez tragova.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Youtube/Printscreen