Drevni Vavilonci razvili su pre 3.700 godina trigonometriju koja je bila znatno razvijenija od današnje, a to im je pošlo za rukom mnogo pre Starih Grka, navode australijski stručnjaci.
Ove tvrdnje zasnovane su na pronađenoj glinenoj tabli zvanoj Plimpton 322, na kojoj su ispisani brojevi. Tabla upućuje na to da su Vavilonci znali za Pitagorinu teoremu mnogo pre nego što su joj Stari Grci dali ime.
Ocem trigonometrije tradicionalno se smatra Grk Hiparh, koji je živeo oko 120. godine pre nove ere, ali nova studija ukazuje na to da je ploča nastala 1.000 godina pre Hiparhovog vremena.
Doktor Danijel Mansfild sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, vodeći naučnik istraživanja, navodi da je jedan od razloga razvoja napredne trigonometrije bila izgradnja što savršenijih građevina.
Ova tvrdnja deluje sasvim logično ako se uzme u obzir da su Viseći vrtovi Vavilona u Mesopotamiji - kolevki ljudske civilizacije, bili jedno od sedam čuda antičkog sveta.
"Rec je o vrlo snažnoj alatki koja je korišćena za različita terenska merenja i arhitektonske proračune", rekao je naučnik.
Doktor Mensfild objašnjava da su Vavilonci zahvaljujući ovom sistemu brojanja znatno lakše vršili složene matematicke proračune od današnjih matematičara.
"Njihov jedinstven pristup aritmetici i geometriji znači da ovo ne samo da je najstarija trigonometrijska tabla na svetu, već da je reč o jedinoj potpuno pouzdanoj trigonometrijskoj tabli koja je do sada pronađena", kaže Mensfild.
"Osnova našeg dekadnog sistema je broj 10, koji ima samo dva egzaktna razlomka: polovinu (0.5) i petinu (0.2). To je vrlo problematično ako želite nešto da delite. Na primer, ako biste podelili dolar na tri dela, dobili ste tri puta po 33 centi, sa ostatkom od jednog centa. Osnova vavilonskog sistema bio je broj 60, istog onog sistema koji danas koristimo za računanje vremena. On daje mnogo više egzaktnih razlomaka", kaže Mensfild.
S obzirom na njegovu veliku preciznost, vavilonski sistem mogao bi da ima ogroman potencijal za primenu na polju obrazovanja i kompjuterskih nauka, smatra istraživač.
"Retko se dešava da nas drevni svet nauči nečemu novom. Vavilonska matematika mogla bi posle 3.000 godina ponovo da se vrati u modu", kaće Mensfild.
Ploču je 1990. godine otkrio u Iraku arheolog, diplomata i trgovac umetninama Edgar Benks, koji je bio inspiracija za nastanak lika Indijane Džonsa.
Brojevi su ispisani na klinastom pismu u četiri kolone i 15 redova, mada je otkriveno da je tabla polomljena i da je ranije imala šest kolona i 38 redova.
Naučnici navode da je tabla najverovatnije predstavljala neku vrstu pomoćnog sredstva za proveru rešenja kvadratnih jednačina.
"Ova ploča otvara nove mogućnosti ne samo za moderna matematička istraživanja, već i za matematičku nastavu. Na tabli vidimo jednostavniju i precizniju trigonometriju od današnje, koja je sasvim jasno ima brojne prednosti", rekao je.
Istraživanje je objavljeno u "Historia Mathematica", zvaničnom časopisu Međunarodne komisije za istoriju matematike.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Twitter