Sava Kovačević je svojom herojskom smrću na Sutjesci ušao u legendu i postao jedan od najomiljenijih likova Narodnooslobodilačke borbe, barem za postojanja Titove Jugoslavije. Danas su došla neka druga vremena, i neki drugi heroji
Čitava Savina porodica borila se u partizanima - 13. juna 1943. u borbama na Sutjesci zajedno sa Savom su poginuli njegov otac Blagoje, brat Janko i četrnaestogodišnji sinovac Dragan, koji je bio Savin kurir. Savin rođeni brat Nikola je bio poznati revolucionar, a Nikolin sin Mitar takođe je proglašen za narodnog heroja.
Cela porodica u NOB-u
Rodio se 1905. godine u selu Nudo kod Grahova, u opštini Nikšić, u zemljoradničkoj porodici koju su svi znali pod nadimkom Mizare.
Svi su bili učesnici Narodnooslobodilačke borbe, i skoro svi su izginuli: pored Save, i njegov otac Blagoje, brat Janko i sinovac Dragan, koji mu je bio kurir.
Pre rata radio je u preduzeću "Ombla" koje se bavilo sečom šuma, potom u rudniku "Trepča", da bi na kraju završio u Beogradu u štampariji "Vremena" pa potom i na gradnji Savskog mosta. Proteran je, međutim, iz prestonice zbog revolucionarnog delovanja pa se vratio u Nikšić.
Nakon sloma države bio je jedan od ključnih organizatora Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori.
Već u jesen 1941. postao je komandant Nikšićkog partizanskog odreda koji je munjevitom brzinom narastao na deset bataljona i koji se istakao ogromnim uspesima u borbama sa italijanskim okupatorom, kojem je nanosio velike gubitke.
Već je tada počeo da nastaje mit o Savi Kovačeviću, a pobede nad četnicima Baje Stanišića u Župi nikšićkoj aprila 1942. godine samo su još više tome doprinele. 12. juna te godine postaje prvi komandant Pete proleterske crnogorske udarne brigade koja je dala ključni doprinos pobedi NOVJ tokom Četvrte neprijateljske ofanzive, odnosno Bitke na Neretvi, odnosno Bitke za ranjenike, početkom 1943.
Fotografija ispod nastala nakon borbe u kojoj je Sava Kovačević, sa 14 boraca uspeo da odbije napad celog jednog italijanskog bataljona. U tom trenutku bio je komandant Nikšićkog odreda, a na ovoj slici pozira na položaju kod Crkvica 1941. neposredno posle te bitke.
Ubijao golim rukama
Savin saborac Velimir Veco Radičević, narodni heroj, kome je uoči 9. maja 2015. ruski ambasador Čepurin uručio odlikovanje Vladimira Putina, pričao je:
„Sava Kovačević je bio najveći junak naše borbe. Tokom bitke za Prozor - to je već četvrta neprijateljska ofanziva - dok smo, zaklonjeni iza nekog brdašca, gledali kolonu italijanskih tenkova, Sava Kovačević se odjednom spustio do puta, skočio na poslednji u nizu neprijateljskih tenkova, otvorio oklop, uhvatio za vrat italijanskog vojnika, izvukao ga, ubio i bacio na zemlju. Posle toga smo krenuli u juriš.
Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još pun neprijateljske vojske, da su Italijani tu. Onako ošamućeni, ušli smo u prvu kuću da uzmemo vode. Na vratima me je dočekao italijanski vojnik. Skočio sam na njega, uhvatio ga za vrat. Uhvatio je i on mene. Rvali smo se nekoliko minuta. Ni danas ne znam odakle mi tolika snaga... U kući je bilo sakriveno još nekoliko Italijana. Razoružali smo ih i zarobili. U blizini se nalazila bioskopska sala u koju su fašisti smestili naše ljude, zarobljenike. Naravno, Luka i ja smo ih odmah oslobodili i salu počeli da punimo italijanskim zarobljenicima. Partizanske jedinice su se približavale gradu. Čuli smo naše topove... Italijani su počeli da iskaču iz bunkera i beže. Jurili smo ih... Ubrzo je bioskop bio pun italijanskih zarobljenika.
Bez zarobljenika
- Druže Savo - pritrčao sam Savi Kovačeviću - Talijani bježe... Neke smo zarobili, eno ih u gradskom bioskopu. Šta ćemo sa njima?
- Šta ćete?! - pogledao me je onim svojim velikim očima. - U ovoj bici nema zarobljenika!
Pored mene je stajao krupan italijanski vojnik. Sava Kovačević ga je zgrabio, okrenuo ga na leđa i jednim pokretom mu slomio vrat.
- Evo, ovako s njima! - rekao je, bacivši onog Italijana u stranu. - Nisam ja došao u njihovu zemlju da se bijem, nego oni u moju, majku li im fašističku!“
Smrt u jurišu
Sava Kovačević je u jeku borbi na Sutjesci početkom juna 1943. postavljen za komandanta Treće udarne divizije. Iako je bio komandant divizije i trebalo je da naređenja izdaje iz pozadine, on je i bukvalno nastupao prvi. U jednom jurišu na Nemce pogođen je u čelo.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Ekskluzivno! Ko postavlja bombe na Vračaru?