Elizabet Kohran Siman, poznata po svom novinarskom pseudonimu Neli Blaj, rođena je 1864. u Pensilvaniji kao jedno od 15-oro dece. Od detinjstva je sanjala da postane pisac, zbog čega je porodica doživljavala kao buntovnicu koja se ne uklapa u predstavu "mlade dame" tog doba.
Kad je Elizabet imala šest godina, umro joj je otac, a majka se preudala kako bi finansijski zbrinula mnogobrojnu porodicu. Njen je očuh bio vrlo nasilan i zlostavljao njenu majku braću i sestre, zbog čega su se na kraju razveli. Elizabet je tada shvatila da će morati da izdržava majku, i krenula je na učiteljske studije kako bi postala profesorka.
Sanjala je o tome da piše i velikom snagom volje i upornosti uspela je da se zaposli kao dopisnica za 5 dolara nedeljno. Ono što je delovalo kao hobi i honorarni posao ubrzo se pretvorilo u veliku avanturu i uspeh.
Poznata po svojoj želji da istražuje, oduševljavala je člancima u kojima je otkrivala užasne uslove rada i neravnopravan tretman žena i dece u brojnim kompanijama. Podstaknuta uspehom, 1887. seli se u Njujork gde je i postala pionirka ženskog istraživačkog novinarstva i legenda novinarstva uopšte.
Kasnih 1880-ih, novine su bile prepune izveštaja o zlostavljanju u ustanovama za mentalne bolesnike, a 23-godišnja Elizabet se odlučila da ode na tajni zadatak kako bi razotkrila stvarne uslove koji vladaju u ustanovama za psihičke bolesnike.
Zaputila se u Blakvel's Island Insane Asilum, bolnicu za psihijatrijske slučajeve smeštenoj na ostrvu. Sitna, elegantna i zgodna Elizabet, kako bi izgledala uverljivo, obukla je iscepanuu odeću, prestala je da se kupa i pere zube. Osim toga, satima je pred ogledalom uvežbavala "ludački izraz lica".
Pogled u daljinu izgleda najluđe, zapisala je. Uskoro je započela svoje dezorijentisano lutanje gradom u kojem bi pričala sama sa sobom, dobacivala ljudima, izgledajući nestabilno. Neko je pozvao policiju, i odvedena je na psihološko posmatranje - baš kao što je i želela. Rekla je kako se uopšte ne seća ničeg, ni toga kako je završila u Njujorku. Uskoro je prebačena u bolnicu na ostrvu Blakvel, danas poznatom i kao ostrvo Ruzvalt.
Provela je deset dana prikupljajući informacije, ubrzo shvativši da je ustanova "zamka za pacove", kako ju je nazvala.
"To prljavo i prenatrpano mesto u koje je vrlo lako ući, ali gotovo nemoguće izaći", ovim je rečima opisala ozloglašenu ustanovu za mentalne bolesnike. Ta je bolnica otvorena 1839. kao prva komunalna bolnica za duševne bolesnike, ali joj je ukinuto državno finansiranje.
Neli je bila prva novinarka koja je na tajnom zadatku ušla u ludnicu kao pacijent, a ono što je pronašla premašilo je njena najgora očekivanja. Opisala je nesavesne i brutalne lekare, grube, masivne i agresivne bolničare koji su gušili, tukli i maltretirali pacijente, kao i urin po podu. Hrana je bila užegla, posteljina prljava, krv od premlaćivanja posvuda, a ljudi vezani danima.
"Tamo je bilo žena koje su izgledale sasvim zdravo i koje su mi ispričale da su tamo završile jer je suprug hteo da je se reši jer je našao novu ženu, a sve što je trebao da je strpa unutra bio je jedan svedok nestabilnog ponašanja, kao sumnje na pokušaj samoubojstva", zapisala je Neli.
Neki od pacijenata bili su stranci koji su tamo završili samo zato što ih niko nije razumeo, kao i ljudi s blažim psihičkim smetnjama, poput depresije. Nele je iz prve ruke iskusila tretman koji doživljavaju pacijenti, a njen je članak objavljen u magazinu Vorld.
Priča je imala ogroman uspeh, a Neli je na kraju uspela da izađe, posje višednevnog objašnjavala lekarima ko je i što radi tamo, čak je njen urednik sam i nepozvan došao da potvrdi njenu priču, sluteći da je nešto pošlo po zlu. Naišao je pod sedativima, što je uobičajena praksa umirivanja "nestabilnih pacijenata".
Posle njenog izveštaja o neviđenoj okrutnosti u takvim ustanovama došlo je do javne i političke akcije koje su rezultirale brojnim reformama, a Neli svoje iskustvo opisala u knjizi "10 dana u ludnici".
Kasnije u životu, postigla je uspeh i status međunarodne zvezde svojim putovanjima oko sveta - brodom, balonom, vozom i drugim prevoznim sredstvima. Preminula je od posledice upale pluća 1922., u 57-oj godini.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto printscreen