Oko 100 miliona evra, koliko je od klijenata nezakonito uzeto za osiguranje stambenih kredita, na kraju bi mogli platiti poreski obveznici, tvrdi advokat Vojin Biljić
Oko 100 miliona evra, koliko su banke nezakonito naplatile od svojih klijenata na ime osiguranja stambenih kredita, na kraju bi mogli platiti svi građani Srbije, tvrdi advokat Vojin Biljić.
On objašnjava da je skandal što Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOK) građanima na svom sajtu sugeriše da su dužni da plaćaju premiju osiguranja kredita, što mogu iskoristiti banke i od države tražiti da im refundira sav novac koji budu morale da isplate korisnicima kredita.
Dovode u zabludu
- Suština je da je NKOSK kao državna institucija na svom sajtu, u rubrici pitanja i odgovori, na pitanje građanina da li će premiju osiguranja plaćati svake godine dok ne otplati kredit, odgovorio da se premija osiguranja plaća jednokratno, umesto da mu odgovori da to ne plaća on, već banka. Na ovaj odgovor NKOSK mogu da se pozovu i banke kad izgube sudske sporove s klijentima i da od države traže da im refundira sav novac koji su isplatile klijentima. Ako dokažu da je država preko NKOSK kod njih stvorila legitimno očekivanje da su korisnici dužni da plaćaju premiju osiguranja i da je to u skladu sa zakonom, država će morati da im refundira sve što su isplatili klijentima - kaže Biljić.
Biljić ističe da je glavni problem što država pomaže bankama i dovodi građane u zabludu:
- I pored toga građani uspevaju da pobede na sudu, što samo govori da ni država ne može da zamaskira ovolike nezakonitosti. Tu su i nezakonito raspolaganje ličnim podacima, klauzule vezivanja (ukoliko hoćeš kredit, moraš da otvoriš račun, kupiš polisu osiguranja i slično) i mnoge druge stvari koje su skandalozne. Banke mogu da traže nadoknadu za najveći broj nezakonitih stvari koje im je država prećutno dozvolila u prošlom periodu. Zato banke državu drže ucenjenu i ona mora da ćuti dok one sve svoje obaveze prevaljuju na građane.
Miša Dobrijević, advokat iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, ističe da ima oko 90.000 ugovora na osnovu kojih će klijenti moći da traže povraćaj novca za osiguranje kredita od banaka:
- Iako u ugovoru između banaka i NKOSK piše da je to odnos samo između te dve strane, banke su troškove osiguranja kredita prebacivale na klijente. To je u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Sa prosečnim iznosom kredita od oko 40.000 evra i sa prosečnom premijom osiguranja od tri odsto, svakom klijentu banke duguju oko 1.100 evra.
Obavestili klijente
Iz NKOSK nismo dobili odgovore. U Udruženju banaka Srbije ističu da treba sačekati da presuda Trećeg osnovnog suda po kojoj je jedna banka klijentu nezakonito naplaćivala premiju osiguranja stambenih kredita postane pravosnažna:
- Banke su u ugovorima o stambenim kreditima osiguranim kod NKOSK jasno naznačile kako u predugovornoj fazi tako i u fazi zaključenja ugovora o kreditu da klijent preuzima trošak premije osiguranja, pa su saglasno tome apsolutno netačni navodi da klijentima prilikom odobravanja kredita nije bila predočena obaveza plaćanja premije, niti koju korist imaju od toga.
Nema papirologije
POTREBAN SAMO UGOVOR ZA TUŽBU
Da biste podneli tužbu, što je jedini način da vam banke vrate novac koji su uzele za osiguranje kredita, potreban vam je samo ugovor, s kojim treba da se obratite advokatu.
Dejan Gavrilović
ŠANSA ZA ZADUŽENE U ŠVAJCARCIMA
Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva ističe da i korisnicima kredita odgovara da banke tuže NKOSK jer bi onda ta državna institucija prestala da štiti banke u rešavanju problema stambenih kredita u švajcarcima:
- Korisnicima kredita odgovara da banka tuži NKOKS i traži povraćaj uplaćene premije za osiguranje jer bi u tom slučaju došlo do raskidanja polisa osiguranja i banke bi ostale bez podrška NKOSK. To bi banke nateralo da konstruktivnije priđu rešavanju problema kredita u švajcarskim francima. Banke sada ne žele da reše problem jer imaju zaleđinu NKOSK, koji je njihov talac. U slučaju da banke traže povraćaj uplaćenih premija za osiguranje, NKOSK bi vrlo brzo propao zato što je dobar deo tih para potrošen na visoke plate zaposlenih i druge troškove.
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Fonet, Marina Lopičić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VESTI KURIR TV UŽIVO: Stopiran “Beograd na vodi”?!