EVO KAKO NAS VARAJU: Farmaceutska mafija izmišlja bolesti da bi zarađivali, ovo je 7 najgorih primera
Ovih dana brojni, navodno novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi i stvarajući atmosferu straha i brige za zdravlje.
Ono što jedemo nas ubija, ono što dišemo nas ubija, a čak i Wi-Fi i voda za piće predstavljaju smrtnu opasnost. Realno, često je reč o zastrašivanju koje podstiču strane farmaceutske industrije kojima drama pomaže u prodaji proizvoda i profitiranju na račun lakoverne javnosti.
"Krajnji cilj vladajućeg sistema je da svaku pobunu protiv sebe kvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdrave ljude pretvori u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao "pokvarene mašine“ i izvor profita", tvrdi francuski parlamentarni poslanik i lekar, Bernar Debre.
On je koautor knjige "4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova”, u kojoj ističe kako je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebno i neefikasno, a pet odsto medikamenata je opasno za zdravlje.
Lekovi - priča o obmani
Radi se o svojevrsnoj "borbi s vetrenjačama" jer su na drugoj strani kapital i industrija farmacije, kao i čitav zdravstveni sistem, koji to podržava. U zdravstvu to se odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije. Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove i proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih ne može.
Stručnjaci ističu samo neke od modernih i trendi zdravstvenih briga koje su najčešće obična glupost.
1. Danas su svi preosetljivi na gluten
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, daje elastičnost testu, pomažući mu da se podigne i zadrži svoj oblik. On se nalazi u pšenici, ječmu, zobu... Većina prehrambenih namirnica sadrži gluten, od pice, testenina, hleba i raznih industrijski prerađenih namirnica. Pažnja koju privlači gluten nije nastala toliko zbog priče oko bolesti, već zbog kontroverznih studija koje tvrde da ljudsko telo nije sposobno da vari gluten u meri u kojoj ga mi unosimo u sebe.
"Za to ne postoje realni i prihvaćeni zdravstveni dokazi. Dokazano je da nekim ljudima smeta gluten, kao i da ga većina ljudi normalno vari", kaže dr. Cukerbrot.
2. Halitoza je izmišljena bolest
Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gramnegativnim bakterijama u ustima, čime se stvaraju sumporni spojevi, poput vodonik-sulfida i metala merkaptana. Kod nekoliko sistemskih bolesti se stvaraju supstance koje se mogu osetiti u dahu, a koje se, premda nemaju neugodan miris, tipično smatraju halitozom.
Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare, koji pak propisuju specijalne kaladonte i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac. Ali, stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina te da je prirodno da se u dahu oseća određen miris i to stanje se najčešće može popraviti većim unosom vode i promenom ishrane.
3. Detoksikacija je glupost
"Dodaci ishrani i razni preparati za detoksikaciju tela i mršavljenje jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu", kaže dr. Nik Fuler sa Univerziteta Sidnej koji ističe da za njihovo delovanje postoji vrlo malo dokaza.
Vrlo su popularni detoks proizvodi na bazi mleka čička ili maslačka, ali nema studije koja potvrđuje njihov efekat. Fuler kaže da jetra prirodno eliminiše neželjene stvari u telu kroz izmet i urin, a uzimanje skupih lekova ne samo da ne može pomoći, već opterećuju jetru dodatnim supstancama koje mora da razgradi.
"Ono što treba uraditi je izbegavati alkohol i hraniti se zdravo, a ako već želite da se detoksirate, koristite prirodne čajeve, voće i povrće", naglašava Fuler.
4. Ispiranje vagine ne da nije dobro, već je opasno
Najveći mit je da vagine imaju neprijatan miris, osim ako imate ozbiljnih problema, bilo koji prirodan miris je normalan. Vagina ne treba da miriše poput parfimerije i ne treba da se tretira kao nešto što treba popravljati. Znači, zaboravite na mirišljave kupke ili posebne čistače za ispiranje na kojima industrija sve više zarađuje, jer bilo koji proizvod koji može promeniti vašu pH ravnotežu može da uzrokuje i pojavu gljivica.
5. Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca
Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture jeste zloupotreba izmišljenog termina "loš holesterol" od strane medija i medicinske struke. Osim toga naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Nikad nije dokazano da holesterol uzrokuje bolesti srca, baš naprotiv holesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posledice, naročito kada starimo.
Postali smo društvo toliko opsednuto jedenjem hrane niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.
6. Većina onih sa dijagnozom depresije nije depresivno
Britanski naučnici tvrde da lekovi Prozac, Seroxat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nisu efikasni. Do rezultata, objavljenih u časopisu PloS Medicine, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile sve do danas nedostupne javnosti. Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan - a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre?
Prevelika usmerenost na sebe i sopstvenu sreću i taj nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.
7. Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima
Ono što industrija i regulatorni standardi smatraju "prihvatljivim" nije istinito, Toksične hemikalije koje u naše telu ulaze u međusobnoj interakciji izazivaju razne probleme i nikada nisu uzete u ozbiljno razmatranje. Ne postoji sigurna doza otrova jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i odgovor imunog sistema. Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. Oni uzrokuju postupno propadanje svakog sistema u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti. Vrlo je teško otkriti koja hemikalija izaziva koju bolest.
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: Profimedia/AP)