Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir, iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku nabavljamo iz Mozambika...
Čuvena srpska salata i nije baš tako srpska jer u njoj završe paradajz i krastavac iz Albanije, crni luk iz Holandije i paprika iz Grčke. Srbija je prošle godine uvezla najvažnijeg povrća u vrednosti od oko 40 miliona evra, iako može sve sama da proizvede.
U prvoj polovini ove godine uvoz paprike, paradajza, crnog i belog luka, krastavca, krompira, pasulja i graška dostigao je oko 29 miliona evra, pa bi prošlogodišnji rezultat mogao da bude premašen.
Jeftinije iz inostranstva
Veoma često je strano povrće jeftinije od domaćeg. Tako se paradajz iz Albanije i Makedonije prodaje na pijacama i u marketima i po 80 dinara, a domaći za 120. I paprika iz Grčke i Albanije je jeftinija, do 20 dinara po kilogramu.
Iako ima nepregledne bašte, Srbija paradajz kupuje u Albaniji, Makedoniji, Turskoj. Crni luk nabavlja iz Holandije i Makedonije, a papriku iz Grčke i Albanije. Krastavac nam dolazi opet iz Albanije, ali i Španije i Makedonije. Iako bi razlog za uvoz mogao da se nađe u blizini ovih tržišta, postoje i primeri da nam povrće stiže iz zemalja udaljenim hiljadama kilometara.
Iz Egipta, Izraela i Amerike uvozimo krompir. Iz Maroka smo ove godine kupili 14.000 tona paradajza, a iz Kenije 2.000 tona vlašca, ljutu papriku iz Mozambika, Senegala i Tanzanije. Sušeni crni luk stigao je iz Indije i Amerike.
Ali verovatno je najveće otkriće to što smo uvezli grašak iz Novog Zelanda za 2.000 evra! Da bi došlo u naše tanjire, ovo povrće preletelo je skoro 18.000 kilometara. Kakva je poslovna matematika uvoznika, nije baš najjasnije, s obzirom na troškove transporta i činjenicu da ova zemlja nije neki veliki izvoznik ovog povrća. Međutim, znajući naše privrednike, ne treba sumnjati da su i u ovoj prilici našli način da zarade.
Kupovati domaće
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Kurir da je Srbija morala biti svesna da će se sve ovo dešavati kada smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i zemljama iz regiona. Najviše povrća, dodaje, dolazi iz Makedonije, Grčke, Albanije, Turske, koje imaju bolje organizovanu proizvodnju i prodaju, ali i povoljnije klimatske uslove, pa povrće stiže ranije, a tu je i tržišni momenat, pošto je ta roba jeftinija od naše.
- Mislim da će uvoz biti sve veći jer domaći proizvođači nisu konkurentni. Ni tokom devedesetih ni posle 2000. nismo se spremili za slobodnu trgovinu. Ipak, ja uvek verujem više domaćoj proizvodnji, iako se sav uvoz detaljno kontroliše. Kupovina domaćeg povrća je i podrška domaćim proizvođačima da postanu sposobniji za tržišnu borbu. Kupovinu domaćeg promovišu i mnogo jače evropske države, pa i mi ne treba toga da se stidimo - ističe Prostran.
Kurir / Vladimir Spasić
Foto: Milan Rafailović, Shutterstock, Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: "Beograd na vodi" na ledu?