Kad smo počeli da stavljamo svećice na rođendansku tortu i zamišljamo želju, otkriva National Geographic Srbija.
Drevni Egipćani
Najraniji dokazi o proslavi rođendana su stari 4.000 godina. U drevnom Egiptu, datum krunisanja faraona se smatrao važnim, jer se verovalo da je to dan kad se kralj transformiše iz čoveka u boga. U Bibliji se spominje proslava rođendana faraona, za koju egiptolog dr Džejms Hofmeijer veruje da zapravo predstavlja datum njegovog krunisanja ili rođenja boga, još u II veku p. n. e.
Ali za tu priliku nisu pekli tortu, koliko su istoričari upoznati.
Grci
Grci su stavljali svećice na tortu, ali iz sledećeg razloga. Artemida, Zevsova ćerka i Apolonova sestra bliznakinja, bila je boginja lova i meseca. Iz poštovanja prema njoj, Grci su pekli okruglu tortu u obliku meseca i stavljali svećice na nju kako bi imala sjaj punog Meseca.
Svećice su tada bile više nego simbolične: neke drevne kulture su verovale da im dim može pomoći dok se mole bogovima.
Rimljani
Prvi ljudi za koje znalo da su skoro sigurno svoje rođendane slavili i rođendanskom tortom bili su Rimljani. Oni su pravili tortu od pšeničnog brašna, maslinovog ulja, meda i sira škripavca kako bi slavili rođendane prijatelja i porodice.
Nemci
Danas se rođendanske torte sve češće povezuju sa decom, a ne sa odraslima. Moderne dečje rođendanske torte su počele da se pominju u kasnom XVIII veku u Nemačkoj.
Tokom Kinderfesta, dečje rođendanske proslave 1700-ih godina, slavlje je obavezno podrazumevalo tortu i svećice. Na rođendansku tortu se stavljalo onoliko svećica koliko bi dete te godine napunilo, kao i jedna dodatna za narednu godinu života.
Tom prilikom su takođe duvali u svećice i zamišljali želju.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
ONA JE NOVI MAJKL DŽEKSON: Ima tek 8 godina, a pogledajte šta radi sa nogama