Oko 5.400 građana prerano umre zbog lošeg vazduha, a prema istraživanjima SZO, od Srbije gori vazduh udišu samo u Poljskoj, BiH, Makedoniji i Bugarskoj
Izduvni gasovi, čađ, kao i štetne čestice prašine koje u vazduh izbacuju industrijska postrojenja, a na koje se lepe bakterije i virusi, glavni su krivci što oko 5.400 građana Srbije svake godine prerano umre.
Posle Poljske, BiH, Makedonije i Bugarske, Srbija ima najzagađeniji vazduh u Evropi, pokazalo je istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ipak, kako tvrdi Tihomir Popović, nezavisni konsultant i ekspert za kvalitet vazduha, stanje u našoj zemlji je sada mnogo bolje nego ranije, kad je godišnje zbog zagađenja iz vazduha prerano umiralo oko 11.000 ljudi.
Problem saobraćaj
- Najčešća štetna materija u vazduhu su suspendovane čestice (PM10) - lebdeće čestice i prašina koje potiču od saobraćaja, a u grejnom periodu iz lokalnih ložišta i malih toplana, zatim iz poljoprivrede, industrije, energetike, rudarstva... One su opasne zato što na njih mogu da se zalepe bakterije, virusi, manji delovi organskih materija koje loše utiču na zdravlje. Pored ovih čestica, na dugom mestu po štetnosti su oksidi azota, prvenstveno azot-dioksid, koji prvenstveno u urbanim sredinama potiče iz saobraćaja - kaže Popović i dodaje da je zato razumljivo što nemačka vlada ukida vozila s dizel-motorom.
On dodaje da Beograđani, Užičani i Valjevci udišu najzagađeniji vazduh od svih gradova u Srbiji.
- Beograd ima zagađen vazduh zbog saobraćaja i preko 150.000 dimnjaka u zimskom periodu. U Užicu je problem konfiguracija terena. Grad ima puno ložišta na drva, ugalj i mazut, koja izbacuju zagađenje u atmosferu, a pošto je u kotlini, nema provetravanja pa se zagađenje sporo razblažuje. To uslovljava velike koncentracije zagađenja u vidu suspendovanih čestica, prašine i čađi, koji su produkti sagorevanja. Slično je i s Valjevom - objašnjava Popović.
Česti moždani udari
Zagađen vazduh najviše posledica izaziva na respiratornim organima, ali sve više utiče i na moždane udare i srčana oboljenja.
- SZO je sa agencijom za istraživanje raka UN 2014. potvrdila da čestično zagađenje ima kancerogena svojstva. To ne znači da je svaka praškasta materija kancerogena, ali mora se imati u vidu da se na veliki broj čestica u vazduhu lepe štetne materije - kaže Branislava Matić Savićević, nacionalni korespondent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO.
Činjenice
NISMO NI BLIZU SKANDINAVIJE
Od Srbije u Evropi gori vazduh imaju samo Poljska, BiH, Makedonija i Bugarska
1/3 stanovništva u Srbiji živi u sredinama sa zagađenim vazduhom
45 automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha ima u Srbiji
Skandinavske zemlje imaju najčistiji vazduh
Desilo se čudo
BORANI SU PRODISALI
Građani Pančeva i Bora, koji su se godinama gušili u dimu iz industrijskih postrojenja, zatvarali se u kuće i više puta prali isti veš, konačno su skinuti sa vrha crne liste gradova sa zagađenim vazduhom.
- U Pančevu je rešen problem zagađenja tako što su pre 10 godina napravljena tehnološka rešenja koja sprečavaju emisije štetnih materija iz industrije u vazduh. U Boru je stanje najizrazitije poboljšano kad je aktivirana nova topionica bakra u Boru. Bor je prošle godine posle 40 godina prvi put imao kvalitetan vazduh koji nije bio zagađen sumpor-dioksidom - objašnjava Tihomir Popović.
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Printscreen