Do kraja Evropskog prvenstva u Istanbulu čitajte svaki dan dnevnik specijalnog izveštača Espresa
Do it on the floor. Pokaži šta znaš na parketu.
U ovih nekoliko reči Saše Đorđevića staje sav naš napor da, čak i ovako oslabljeni, uđemo u borbu za medalju. Do toga nas deli još 40 minuta i Italijani, koji volšebno, čak i kad ne igraju ništa posebno, kao na ovom prvenstvu, znaju da budu koska.
Sale je šmeker, uvek zna šta i zašto govori i koga želi da motiviše i probudi. Ovog puta pričao je o naslovnim stranama i slavi koja dolazi kod velikih igrača, ali se na kraju sve svede na ono s početka teksta: do it on the floor.
A šta je to Srbija pokazala danas u četvrtfinalu protiv Mađarske? Manje-više isto što i dosad: toplo-hladno igru, Bogdana koji vuče i centre koji dominiraju kad imaju dan, kao danas. Jović iskusno diriguje, Lučić daje energiju, Mačvan pogađa kad treba (uprkos samokritici)... Za polufinale i medalju potrebno je da se probude i ostali.
To je bilo na kraju, a šta je bilo na početku? Idemo hronološki, u crticama:
- prvo Litvanci; iako ih ne volimo previše još od 1995, svaki iskreni fan košarke ne može, a da ne ceni zemlju u kojoj je basket sport broj 1; shodno tome, razočaranje je bilo veliko; Lietuvci su bauljali po lokalnim parkovima daleko iza ponoći, s praznim i tupim pogledima i pivom u rukama, ne znajući šta ih je snašlo; naučio sam da se tragedija isto kaže i na litvanskom jeziku;
- na meču Crne Gore i Letonije bilo je sramno malo ljudi, ispod 1.000; i dalje mi ne ide u glavu kako u gradu od 15 i kusur miliona nema bar 5-6.000 fanova najlepše igre na svetu; jutros su svi pričali o porazu Fenera kod kuće od Basakšehira; fudbal, naravno;
- odgovor je možda u paprenim cenama karata: one se kreću u rasponu od 63, preko 105, 147, 210 i 273, do 420 i 550 evra, dnevno; ove poslednje su tik pored terena, nikad nema više od par osoba, a redovni su Dejan Tomašević, Aleksandar Volkov (prvi sovjetski igrač u NBA), kao i nekoliko FIBA funkcionera... Danas je tu bila smeštena mala, ali odabrana crnogorska delegacija, u kojoj je, osim neizbežnih Veskobara (Veselin Barović) i Dače (Danilo Mitrović), bio i bivši trener Zvezde Dejan Radonjić; Dejo nije želeo da priča za srpske medije;
- ovu, kao i prethodne utakmice Letonije, obeležio je monstruozno talentovani Kristaps Porzingis; kaže da igra rasterećeno, jer mu je tu porodica, ali i jer želi svetu da pokaže kako je naporno radio ovog leta i koliko je podigao svoju igru; podigao je toliko da će biti bolji od Dirka Novickog, ako mene pitate; na pitanje: NBA plej of ili medalja s Letonijom, rekao je: both. i want it all;
- Crna Gora je imala više talenta od ovih 30 i kusur protiv letonskih šajbnica; Rajs je misteriozno nestao (sindrom "feeling like a Melo"), bekovi su bili tanki i jedini koji su vukli su Dubljević i Vučević; potonji parla francuski samo tako, dok se Boša Tanjević ložio i na minus 25 kao mladić; za razliku od Dončića, drugi Realov biser Radončić nije pokazao ništa, osim što je zamalo polomio ruku o reklamu kad je promašio ceo koš - sam u kontri;
- naša tekma počela je bolnom grimasom Bogdanovića već u prvom napadu; Kuzmara se krstio svaki put po 3 puta kad bi ulazio u igru; Bobi je jedno kucanje Mađara otpratio pogledom, na šta mu je Sale dobacio pogledom u stilu: pa fauliraj ga, majku mu;
- naše publike gotovo da nije bilo u dvorani pa je ono malo Turaka (ne računajući "ija ija Hungarija" Mađare, aplaudiralo uglavnom Bogdanu, koga ovde obožavaju; u dvorani je zvanično bilo 1.190 osoba, od toga bar 150 novinara; sramno malo;
- bizar dana: dok sam se približavao Erdemu, prisluškivao sam razgovor neko dvoje na srpskom jeziku; pominjali su Novi Pazar, a ona mu je u jednom momentu odbrusila: što, da nećeš da me prodaš?!
- u pauzama su puštali "Mesečinu", a pre tekme našima je sreću preko semafora na vrhu dvorane sreću poželeo Novak Đoković.
- viđeni su i Dejan Stanković i kumara mu Pantela, Mađari su se na kraju slikali na centru za uspomenu, a šou je na pres konferenciji ukrao trener komšija Stojan Ivković, koji je poželeo da se konačno vrati kući ženi, deci i kučićima;
- ovo prvenstvo obeležiće retko ružni modeli patika, ni Nike ni Adidas se nisu proslavili; potpisniku ovih redova ubedljivo je najlepši model koji nose braća Gasol: Pau bele sa žuto-crvenim đonom, Mark žute s crvenim đonom;
- Ufuk Saridža i dalje forsira tri četvrt pantalone; sad se pojavio skroz u crno odeven, s belim patikama bez čarapa na nozi?! još se pamte one mafioza šljašteće crno-bele gilje koje je nosio u Beogradu protiv Partizana; fino je poludeo danas kod one tehničke, a ton pritisku na sudije davao je Mirsad Turkdžan (Jahović) iz prvog reda pored terena, odnosno brat Hido Turkoglu iz lože;
- još malo trivije: ljuta je bitka između Vilija Ernangomeza, Pjetra Aradorija ili Peta Rajlija iz dana šoutajma ko stavlja više ulja u kosu...
- dok ovo pišem, Hrvati i Rusi odlučuju ko će nam biti protivnik u polufinalu, čvrsto verujem u to; kockastima ide promil šanse više (sreću im je, kao nama Nole, poželeo Tarik Filipović), niko se ne bi bunio da nam Ruje dođu na revanš.
Šta smo još imali? U Istanbulu i mlado i staro masovno fura šimike kabrioletke, retko se ružno oblače gotovo svi, zabrađene žene su u velikoj većini. 2010. u vreme SP Turci su menjali Ustav i prilagodili ga fundamentalistiima oko Tajipa Erdogana. Ipak, broj žena pod maramama, čalmama i u crnim kostimima gde se samo oči vide danas je neuporedivo veći nego pre 7 godina.
Za kraj, privatan utisak dana. Košarka se igra zbog i za publiku kakva je danas bila Turska. Kakva je uvek Turska. Histerija, dranje, loženje, pesma sve vreme, glasni uzdasi hiljada ljudi. A tek pevanje himne:
Tvrdim, posle zilion odgledanih tekmi, da niko ne bodri tako fanatično svoju repku i da je prokleta šteta što je Turska ispala. Španija je naravno bolja (mada nisu bauk, može se s njima; Slovenija igra mnogo lepršaviju košarku), ali bi za košarku bio praznik da je Turska prošla dalje. A i Srbija bi lakše do zlata :)
Umesto pozdrava, podsećam vas na prvi deo dnevnika iz Istanbula , na intervju s Goranom Dragićem a u toku sutrašnjeg dana čitaćete, samo na Espresu, intervju s Petrom Vilfanom, kao i jednu poslasticu i ekskluzivu.
Čitamo se, do medalje :)
(Kurir.rs/Espreso/Saša M. Stajić, specijalni izveštač Espresa sa Evropskog prvenstva u košarci/Foto: Espreso)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Reprezentativci Srbije izlaze na meč sa Mađarima uz pesmu Igraj i pobedi