Nivo polena ovog alergena je čak 14 puta iznad dozvoljenog u skoro svim gradovima, a takvo stanje će trajati do kraja septembra
Posle tropskog talasa koji nije davao mira građanima širom Srbije, sa osveženjem je stigla i nova-stara muka. Ambrozija ubrzano cveta, pa čak 1,5 miliona ljudi u zemlji koji su na nju alergični ovih dana ne mogu da žive od gušenja, kijavice, kašlja, osipa, suza i nepodnošljivog svraba u očima, ušima i nosu.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u skoro svim gradovima Srbije ovaj korov je označen crvenim markerom, što znači da je na veoma visokom nivou, osim u Vranju i Zaječaru, gde je na srednjem. Subotica i Vrbas pored ambrozije muku muče i s visokim nivoom polena koprive u vazduhu, a izgleda da je jedino mesto u zemlji gde se ljudi trenutno ne guše od alergija - Zlatibor.
- Maltene svuda po Srbiji granice koncentracije polena su veoma visoke, a ove nedelje su čak 14 puta iznad graničnih vrednosti, dok su prošle nedelje bile i 20 puta veće. Ove godine se produžila sezona ambrozije i trajaće sve do kraja septembra. Pratimo 24 alergene vrste tokom cele godine i ubedljivo najveći alergeni potencijal stvara ambrozija. Negde je i kopriva iznad graničnih vrednosti, ali ona sama po sebi ne stvara toliki problem, već jedino unakrsnim reakcijama s drugim alergenima može pogoršati stanje - kaže Mirjana Mitrović Josipović, koordinator SEPA za praćenje alergenog polena.
Stručnjaci savetuju oprez i ističu da alergije u nekim slučajevima mogu biti vrlo opasne i dovesti do pojave astme i gušenja. Takođe, može doći do otežanog disanja, peckanja i suznih očiju, osipa po koži, a u olakšavanju simptoma i sprečavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova.
- Savetujemo svima koji imaju problem sa alergijom da se obavezno obrate lekaru, jer postoji zabuna i ljudi pomešaju bakterijsku ili virusnu reakciju i alergiju. Nažalost, nauka još nije otkrila zašto ljudskom organizmu smeta polen i zašto ga prepoznaje kao svojevrstan otrov, ali alergije se danas uspešno leče medikamentima. U težim slučajevima može doći da spazma pluća i gušenja, ali to je izuzetno retko i osobe koje su alergične već znaju šta da rade i da treba se pridržavaju terapije pod nadzorom lekara - objašnjava Josipovićeva.
Učestalost alergijskih poremećaja, pa i alergije na ambroziju, već decenijama je u porastu. To je posledica stresnog načina života, širenja infekcija, promena u ishrani, okolini i klimi. S jedne strane, tu su klimatske promene poput visokih temperatura i letnjih suša, koje pogoduju rastu korova. S druge strane, neredovno održavanje zelenih površina i čišćenje korova takođe su uzroci porasta alergije na ambroziju.
Jelena Pronić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) UŽIVAJTE BEZ TEGOBA: Kako da na potpuno prirodan način sprečite prolećne alergije!