"Ako izgleda da se ovo nikada neće završiti, onda su krivi Rusi. Ili čak Severnokorejci”, piše britanski Dejli mejl. U protekle tri nedelje dva razorna uragana su naišla na SAD. "Harvi" je divljao u Teksasu, a "Irma" na Floridi. "Možda su to opet Rusi?” – sasvim ozbiljno se pitaju Amerikanci u televizijskim emisijama. Zbilja, jesu li to opet Rusi? Imaju li oni klimatsko oružje?
Priče o namerno izazvanoj katastrofi počinju svaki put kada vodena ili vazdušna stihija sravni sa zemljom neki grad. Po mišljenju pojedinih pristalica teorije zavere, Rusija je odgovorna za "Katrinu" u Luizijani (ili je odgovoran Džordž Buš Mlađi, konspirolozi se još nisu konačno opredelili), a Vašington je odgovoran za 30-godišnju sušu u Iranu. Za "Sendi" je, opet, bio odgovoran Barak Obama. Sad treba videti ko je kriv za hladno rusko leto 2017. godine. Verovatno Tramp.
Ne postoje (i nikada nisu postojali) pouzdani podaci o tome da je SSSR posedovao klimatsko oružje, ili da ga Rusija sada poseduje. Ali zato postoje projekti – oni su manje-više poznati.
Jedna od prvih stanica za proučavanje gornjih slojeva atmosfere, konkretno jonosfere, pojavila se tokom 1950-ih u Zmijevu blizu Harkova, na teritoriji današnje Ukrajine. Na istom principu se zasniva američka stanica HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program) na Aljasci, kojoj se periodično pripisuje odgovornost za zemljotrese i druge kataklizme u celom svetu.
Zmijevskom stanicom je rukovodio sovjetski radio-fizičar Semjon Braude. Istraživanje je počelo za vreme pomračenja Sunca 1954. godine. Džinovska parabolična antena prečnika 25 metara delovala je upečatljivo, čak i zastrašujuće. Meštani su izvukli zaključak da ona zrači, i da to zračenje sigurno fatalno utiče na zdravlje. Kada se raspao Sovjetski Savez finansiranje ovog skupog projekta (kao i mnogih drugih) je smanjeno, a zatim potpuno ukinuto.
Drugi slučaj je ostao samo "na nivou razgovora", kako u svojim sećanjima tvrdi Andrej Saharov, sovjetski akademik, teoretičar fizike i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975 godine. Reč je o ideji na koju je došao sam Saharov. A ona se, bar sudeći po opisu, ticala projekta takozvane "cunami bombe" koji je zaista postojao. U memoarima se pominje fraza "veliki proizvod".
Cilj je bio da se pomoću torpeda sa termonuklearnom bojevom glavom koja bi eksplodirala nekoliko stotina metara "od neprijateljskih luka” izazove cunami u okeanu i da se tako potope SAD.
"Naravno, u osnovi [ideje] bilo je osećanje izuzetne, odlučujuće važnosti našeg rada sa ciljem da se očuva svetska ravnoteža u okviru koncepcije uzajamnog zastrašivanja", objasnio je akademik svoje neformalno učešće u projektu, i odmah dodao da piše o "ljudožderskom" projektu "bez bojazni da će se neko uhvatiti za te ideje". „One su suviše fantastične”, nerealno su skupe i ne odgovaraju savremenim fleksibilnim vojnim doktrinama – "jednom rečju, nisu mnogo zanimljive", smatrao je Saharov.
SSSR nije imao tajfune na svojoj teritoriji, i zato je za vreme Hladnog rata zajedno sa Kubom i Vijetnamom radio na traženju "slabih tačaka" u tajfunima, tj. onih momenata koji utiču na njegovu putanju i snagu. U eksperimentu su korišćeni avioni Il-18 i An-12 preuređeni u meteorološke laboratorije i mnogobrojni reagensi. Supstance su rasprskavane u različitim delovima tajfuna kako bi se postigla razlika u pritisku i temperaturi, ne bi li tajfun išao u krug ili stajao u mestu. Problem je bio u tome što se moralo voditi računa o mnoštvu faktora, a oni su se menjali svake sekunde.
Krajem 1970-ih se u Sovjetskom Savezu pojavio još jedan veliki projekat vezan za proučavanje jonosfere. Reč je o radio-kompleksu "Sura" blizu Nižnjeg Novgoroda (423 km od Moskve) i istraživanju uticaja na magnetne bure. Bilo je planirano da se iz podmornice lansiraju rakete sa izvorima plazme snage 1,5 megavata čija bi meta bio Polarni region (na kraju se odustalo od lansiranja). "Suvišna" plazma predstavlja barijeru za neprijateljske radare. Ona u atmosferi formira nešto poput veštačkog ekrana pomoću koga se može upravljati strujanjima.
"Sura" još uvek funkcioniše, ali je ovaj projekat (kao i drugi, njemu slični) izuzetno skup, tako da sistem funkcioniše oko 100 časova godišnje. Za jedan dan intenzivnog rada mogu da se potroše sredstva koja poligon dobija za ceo mesec.
Rusija, kao i mnoge druge zemlje, može da menja atmosferske prilike na lokalnom nivou. Rasterivanje oblaka na Dan Pobede (9. maja), na Dan Rusije (12. juna) i Dan Moskve (9. septembra) 2016. godine koštalo je oko 300 miliona rubalja (5,2 miliona dolara).
"Bio je jedan slučaj sredinom 1990-ih kada su naši stručnjaci sklopili ugovor sa jednom bliskoistočnom zemljom, i u okviru tog ugovora su im stavili na raspolaganje tehnologiju ’ceđenja’ kiše. To je isto što i famozno ’rasterivanje oblaka’”, priča Pavel Konstantinov, stariji predavač katedre meteorologije i klimatologije Geografskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta.
Primenom te tehnologije dotična zemlja je dobila padavine na svojoj teritoriji, ali je zato susednu zemlju pogodila suša. "Sve je preraslo u pravi međunarodni skandal sa gomilom tužbi, od kojih su neke podnete i protiv nas", kaže on.
Istu misao su izneli i saradnici Instituta za fiziku i atmosferu Ruske akademije nauka: "Nemoguće je promeniti vremenske prilike u jednom delu Zemlje bez promene stanja atmosfere na celoj Zemlji", rekao je Aleksej Jelisejev. Prema tome, ideja klimatskog oružja je sumnjiva, jer se to oružje može vratiti kao bumerang.
Kurir.rs/Ruska reč
Foto: Screnshot
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
IŠČUPAO DRVO KAO DA JE TRAVČICA! Posle ovog snimka shvatićete koliko je uragan Irma moćan!