Poljski ministar odbrane Antoni Maćerevič izjavio je na godišnjicu upada sovjetskih snaga na početku Drugog svetskog rata u Poljsku da taj rat ne bi ni izbio da Sovjetski Savez nije podržao napad Nemačke na Poljsku kojim je rat počeo.
"Rat ne bi izbio da Nemačka nije dobila podršku ruske strane. Obe države su sklopile pakt da likvidiraju poljsku državu kao i druge zemlje Srednje Evrope. Cilj je bila likvidacija državnosti a u krajnjem ishodu poljskog naroda. Te dve sile su se dogovorile i sprovodile su tu politiku istrebljenja", kazao je Maćerevič u intervjuu koji je danas, na 78. godišnjicu sovjetske okupacije istočnih oblasti Poljske, objavila državna agencija PAP.
Maćerevič je optužio Sovjetski Savez te Rusiju kao njegovu naslednicu, da je okupacija započeta paktom Ribentrop-Molotov, o nenapadanju Nemačke i SSSR avgusta 1939. godine, trajala sve do 1989. godine, a da je mentalno nasleđe koje je ostavila gore nego fizičko uništavanje poljskih gradova i sela.
"Očigledna privredna zaostalost kao posledica nemačke, a kasnije sovjetske okupacije, još uvek se vidi kada uporedimo životni standard u Poljskoj i u zapadnim zemljama Evropske unije. Iz te perspektive ispravno je zahtevati ratne reparacije", naveo je Maćerevič.
Poljski ministar koji važi za jednog od najoštrijih, čak rusofobnih jastrebova u Vladi premijerke Beate Šidlo, optužio je Rusiju da je sve do današnjih dana mislila da može da spreči da na teritoriju Poljske dodju saveznički zapadni vojnici jer je do 1989. godine pretvorila Poljsku u svoju okupiranu koloniju.
"Taj njihov veto više nije aktuelan. Poljska je punopravna članica NATO a vojske naših saveznika su na našim granicama. To je realna garancija da nas više nikada neće izdati, kao što se to desilo posle 1. septembra 1939. godine", kazao je Maćerevič.
Svega 17 dana po izbijanju Drugog svetskog rata, Crvena armija je prešla celu dužinu poljske istočne granice, pravdajući to poljskom ambasadoru u Moskvi time da je poljska država prestala da postoji kada je njen otpor slomila Nemačka i da SSSR mora da zaštiti bratski ukrajinski i beloruski narod u tadašnjim istočnim oblastima Poljske, a današnjim zapadnim delovima Ukrajine i Belorusije.
Od noćnih sati 17. septembra 1939. godine, na istok tadašnje Poljske upalo je, u tri talasa, 1,5 miliona vojnika Crvene armije, preko 6.000 tenkova i 1.800 aviona.
Poljski Generalštab naredio je vojsci da ne stupa u borbu s Crvenom armijom, već da se povuče ka Rumuniji i Mađarskoj.
Do napada Nemačke na SSSR 1941. godine Poljska je ostala rasparčana na nemački i sovjetski deo, u skladu s tajnim aneksom pakta Ribentrop-Molotov o podeli Poljske, baltičkih zemalja, Finske i Rumunije, prema kojem bi granicu izmedju SSSR i Nemačke na teritoriji Poljske bile reke Narva i Visla.
Venac pred Spomenik palim i ubijenim na Istoku danas je položio i predsednik Poljske Andžej Duda.
(Kurir.rs/Beta)
(Foto: Profimedia)