Đorđe Božović Giška i Ranko Rubežić Rubeoli su rođeni u Peći, a u Beogradu su, što zajedno, što svaki od njih pojedinačno izgradili ime na asfaltu.
Ipak, bili su vrlo različiti.
Giška se više uklapao model "viteza sa asfalta" dok je Rubežić svojim ponašanjem zavredio epitet siledžije i narkomana.
Rubežić je uzimao amfetamine, hodao je kao šerif po gradu, nosio pištolje i
bombu.
Kada je Giška saznao kako Ranko koga su zvali i Dač Šulc, maltretira obične ljude u kafanama i da je čak u Skadarliji devojci slomio ruku preko kolena, udaljio se od Rubežića.
Rankov otac, pukovnik, koji je poreklom iz Crne Gore, kao i Giškini roditelji, pitao je Milenu, Giškinu majku, da mu pomogne i kaže Ranku da se oženi i smiri.
Našli su se u Giškinom stanu i ona ga je savetovala da nađe dobru devojku da se ženi.
Iznerviran i ljut na oca što je i majku njegovog drugara naterao da mu govori šta da radi Ranko je u trenutku zgrabio Giškinu Bibliju i rođenom ocu rascepio glavu. Povreda je bila ozbiljna i iz posekotine je šikljala krv.
Kada je Giška došao i video krvav stan, poludeo je što je u njegovom domu njegovom Biblijom pred njegovom majkom, Rubeoli to uradio svom ocu.
Dečko koji je čuo Giškinu reakciju, preneo je to Rubežiću, a ovaj je nazvao Gišku i pitao ga zašto ga ogovara. Giška mu je tada očitao bukvicu i od tog trenutka se nisu podnosili.
Dač Šulc je posle toga otišao u Podgoricu, gde je sreo njegove i Giškine drugare.
Namerno ih je pitao da li su još uvek dobri sa Giškom, a kad bi ovi krenuli da ga hvale, Rubeoli bi ih nokautirao. Kad je Giška to čuo, otišao je da ga traži po Podgorici, ali je Ranko najpre pobegao u Budvu pa za Sloveniju.
Po povratku u Beograd, Rubežić je nastavio po starom i ranio Giškinog druga Simendu, a već posle nekoliko večeri našao se u Nani u isto vreme kad i Giškina sestra Slavica.
Ranko je stigao drugovima, iz Čačka i Bara. Bio je drogiran i počeo je da grli i steže njene drugarice i kezi se na Slavicu.
Neko je javio Giški šta se dešava, i on se ubrzo stvorio ispred Nane i Džambi, koji je radio na ulazu rekao da zove Rubežića napolje da raščiste račune.
On je ubrzo izašao i krenuli su ka pruzi, a za njima su krenula i Rankova dva druga.
Međutim, tuse umešao Džamba, izvadio pištolj i rekao: "Ako Giška ide sam, onda će i Ranko, ne mrdajte odavde, neka završe to sami."
Stali su pored pruge i Ranko je počeo najpre da priča koliko poštuje Giškunu majku i sestru, da bi odjednom počeo da ih psuje i da preti.
Počela je žustra prepirka i u jednom trenutku mu je Giška otvoreno rekao da ga samo čeka da krene na njega i da će ga ubiti.
Na to mu je Rubežić odgovorio: "Šta ti Debeli misliš, pa ja sam brži od tebe!"
U sledećem trenutku, Giška je pružio ruku, izvukao magnum iz Rankovog pojasa i rekao: "Vidiš da sam ja brži".
Iako ga je već tu držao u šaci, Giška mu je vratio pištolj i ponovio da ga čeka da on prvi krene.
U tom trenutku je Rubežić potegao pištolj uz reči: "Šta je Debeli, hoćeš da te ubijem?"
Međutim, Giška mu je ponovo oteo oružje i cev namerno prislonio dalje od srca, kako bi ga ranio za opomenu.
Potom je povukao obarač.
Metak je prošao kroz Rubežićevo telo i on je pao. Da je pištolj bio samo malo odmaknut razneo bi ga. Ovako, Giška je hteo samo da ga upozori.
Nakon pucnjave Giška je otišao a Rankovi drugovi su podegli Rubežića i stavilui ga u taksi gde je on taksisti rekao: "Ako umrem, znaj da me je ubio Giška".
Taksista je to prijavio zbog čega je Giška otišao u inostranstvo.
Kako navode upoznati sa dešavanjima na beogradskom asfaltu Ranko je posle pričao drugu priču, da ga je ranio Ljuba Zemunac iako je on u to vreme bio u zatvoru.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Pet najvećih kriminalaca iz 80-ih godina prošlog veka!
(Kurir.rs/Legende devedesetih)