Sladoled je nastao kad je jedan dečak zabunom ostavio sok na hladnoći, a čips tako što se kuvar naljutio kad mu se gost požalio da je predebelo isekao krompir
Mnogi svetski pronalasci nastali su kao rezultat studioznih eksperimenata, ali je veliki broj onih do kojih se, verovali ili ne, došlo sasvim slučajno.
Ovo su neki od najzanimljivijih koji su promenili svet u kojem živimo.
Anestezija
Američki zubar Horas Vels je 1776. otkrio azotni oksid, popularno poznat pod imenom „rajski gas“ ili „gas za smejanje“. Njegovo otkriće je uskoro postalo vrlo popularno i počelo da se koristi na društvenim okupljanjima i u zabavnim parkovima kao nešto što će zasmejati i zabaviti ljude.
On je na jednom od takvih događaja primetio da je glumac koji je bio pod uticajem ovog gasa za vreme predstave nezgodno pao, ali je nakon pada nastavio da glumi kao da se ništa nije desilo. Tako je otkrio da ljudi dok su pod uticajem azotnog oksida ne osećaju bol. Od 1844. godine je počeo da ga koristi za anesteziju kod popravki zuba.
Gumica za brisanje
Englez Džozef Prestli 1770. je zabunom, umesto hlebnim mrvicama kojima su ljudi pre brisali mastilo, pokušao da obriše grešku gumenom smolom s drveta i otkrio da ta materija zapravo mnogo bolje od mrvica briše mastilo. Ubrzo se obogatio prodajući svoj izum - gumice za brisanje.
Sladoled na štapiću
Davne 1905. godine jedanaestogodišnji Frenk Eperson je pomešao drvenim štapićem sok napravljen od praška i vode i zabunom ga ostavio na terasi. Noć je bila vrlo hladna, a ujutro ga je dočekao smrznuti sok sa štapićem. Oduševljen rezultatom, svoje otkriće je patentirao 1924. godine pod imenom Epsicle (ledeni štapić). Nekoliko godina kasnije deca su ga nagovorila da naziv svog izuma promeni u Popsicle (sladoled na štapiću).
Vijagra
Jedno od najpoznatijih slučajnih otkrića je vijagra. Hemičari koji su je napravili tražili su lek protiv visokog pritiska i srčanih smetnji. Tokom testiranja nisu videli nikakve rezultate u vezi s tim, ali su otkrili da ova plava pilulica uspešno deluje na intimne delove tela muškarca.
Nutela
Posle Drugog svetskog rata bilo je vrlo teško i skupo doći do zrna kakaovca pa je poslastičar Pjetro Ferero smislio čokoladni krem u kojem je 50 odsto zrna kakaovca zamenio lešnicima. Desert, koji je nazvao đanduja, postao je ogroman hit i Ferero je uskoro počeo da ga prodaje drugim poslastičarima. Jednog toplog dana čokolada se rastopila na suncu u fin gust krem, koju je nazvao superkrem. On se danas zove „nutela“.
Čičak-traka
Čičak-traku je izumeo Francuz Žorž de Mestral, a ideju je dobio šetajući psa. On je primetio da mu se na pantalone „lepi“ cveće čička, koje se teško skidalo s njih. Pogledao je detaljnije i primetio da cvetovi imaju male „udice“ pomoću kojih se čičak hvata za materijal. On je 1951. usavršio i patentirao čičak-traku kakvu danas koristimo.
Koka-kola
John Stit Pemberton, farmaceut iz Atlante koji je razvio ozbiljnu zavisnost od morfijuma, odlučio je da smisli lek koji bi mu pomogao da se reši te grozne navike. Izmislio je sirup od ekstrakta kola-oraha, kofeina, lišća koke, ekstrakta povrća i šećera. Sirup se prodavao kao lek dok ga jednog dana konobar nije razredio u mineralnoj vodi. Njegov izum je ubrzo posao veoma popularan, a „koka-kola“ je 6. jula 1887. postala službeni brend.
Penicilin
Britanski biolog Aleksander Fleming u avgustu 1928, nakon godišnjeg odmora, vratio se u svoju laboratoriju i u svojim Petrijevim posudama ugledao buđ. Analiza je otkrila krivca. Bila je to sitna gljivica Penicilium notatum, na kojoj je radio njegov kolega. Prilikom čišćenja laboratorije otkrio je da područje oko gljivica ne sadrži bakterije. Pretpostavljao je da gljiva izlučuje antibakterijsku supstancu i nazvao ju je penicilin.
Čips
Pred kraj smene u jednom restoranu u Njujorku 1958. gost je vratio krompiriće žaleći se da su predebelo isečeni. Ljutiti kuvar odlučio je da „popravi“ grešku isekavši krompir na vrlo tanke šnite, bacio ih je na vrelo ulje i nakon prženja posolio. I tako je nastao čips!