Kad pozovete Hitnu pomoć, prvo vas pitaju koliko pacijent ima godina. Preko 55 godina ste na poslednjem mestu, a za one od 80 neće da dolaze uopšte, kaže glumica uoči večerašnje premijere u Ateljeu 212
Predstava „Moja ti“, koja obrađuje temu istopolne ljubavi, večeras će premijerno biti izvedena u Ateljeu 212. Rediteljka iz Londona Aleksandra Milavić Dejvis okupila je prvi put na sceni tri dive - Svetlanu Bojković, Goricu Popović i Tanju Bošković.
- Tekst mi se uopšte nije dopao na prvo čitanje. Nisam htela to da igram. Međutim, nakon 15 minuta probe shvatila sam da je ovo komad o usamljenosti - kaže Tanja Bošković.
Glumica tumači lik sudije, koja pomaže glavnoj junakinji (Ceca Bojković, op. aut.) da se izbori za svoju slobodu.
- Ne sudim nikome u komadu, pa ni sebi. Zagorka kao sudija u penziji koristi samo silu svoje energije da bi rekla tu važnu stvar: „Svako ima pravo na sopstvenu slobodu. Ne može se krasti i folirati, već samo čistom ljubavlju mogu i planine da se pomere“ - objašnjava Boškovićeva.
Ona kaže da starost nije lepa i da je na svom primeru osetila diskriminaciju:
- Kad pozovete Hitnu pomoć, prvo vas pitaju koliko pacijent ima godina. Preko 55 godina ste na poslednjem mestu, a za one od 80 neće da dolaze uopšte. Diskriminacija je strašna. Nejaki stradaju. Mi smo krivi što se nismo izborili s lošim đacima koji poznaju samo zakon jačeg.
Tanja nema strah od starosti.
- Ne plašim se tuđeg pogleda jer smem da pogledam ljudima u oči. To je pitanje savesti i morala. Nisam moralista i ne predstavljam se lažno. Vrlo je jednostavno. Istina nas leči od zavisti, koja je bolna. Meni je žao što pozorišta plaćaju za ono što političari suštinske nemaju - autentičnost i velike darove. Oni su kukavice jer imaju ambicije da urede tuđi život, a ne znaju da srede svoj. Političari moraju da se plaše, jer će biti razotkriveni. Sve više njih kako ode s vlasti, ide pravo u zatvor. To je čudo jedno i nije bilo toga kad sam bila mlada ili nisam primećivala - kaže Tanja i dodaje:
- Plašim se samo zemljotresa i uragana jer su to sile prirode. Mi smo oholi ljudi. Ne moramo da unovčimo svaku svoju laž.
Ljubomir Radanov