BEOGRAD - Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS) 1987. godine nije bila unutarpartijski obračun, niti početak raspada Jugoslavije, već sukob dve koncepcije statusa Srbije i koncepcije položaja srpskog naroda na Kosovu, ocenjeno je danas u Beogradu, povodom 30. godišnjice tog zasedanja.
Osma sednica je bila odgovor na glas naroda, naročito Srba sa Kosova zbog njihove obespravljenosti, rečeno je danas na konferenciji za novinare, u organizaciji Udruženja građana Sloboda, uz odbacivanje "tendenciozne ocene u delu javnosti" da je to bio obračun radi vlasti Slobodana Miloševića sa protivnicima i uvod u raspad države.
Na Osmoj sednici CK SKS 23. i 24. septembra 1987. godine predsednik CK SKS Slobodan Milošević je predsednika beogradske partijske organizacije Dragišu Pavlovića razrešio članstva u CK SKS. Ta sednica je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića, a mnogi je smatraju uvodom u raspad Jugoslavije i rat 1990-ih godina.
Danas je istoričar Aleksandar Rastović rekao na konferenciji Udruženja "Sloboda" da je Osma sednica bila sukob dve koncepcije: Ivana Stambolića koji je bio u manjini i za status kvo da se Srbija ne bi zamerila drugim jugoslovenskim republikama, i politike Slobodana Miloševića za promenu ustavno-pravnog položaja Srbije i za ukidanje državnih atributa ranije datih pokrajinama Vojvodini i Kosovu.
Po njegovim rečima, Srbija je tada bila u "nemogućoj poziciji, podeljena na tri dela", a "slaba Srbija značila je jaku Jugoslaviju".
"Suština je nesrećni Ustav iz 1974. godine koji je bio početak ustavno-pravnog razbijanja Jugoslavije i koji je bio uzročnik svih zala", ocenio je on.
Tadašnji član Predsedništva CK SKS Zoran Andjelković rekao je danas da je postojala "uža Srbija sa dva tutora", da su Srbi sa Kosova prodavali sve da dodju u Srbiju, a da je rukovodstvo Vojvodine "uvek glasalo" protiv Srbije u federalnim organima i "gledalo kako je glasao Zagreb".
Da nije pobedio koncept Miloševića, koji je bio na čelu srpskih komunista, imali bi 1992. nezavisnu državu Vojvodina, rekao je Anđelković.
Zahvaljujući pobedi koncepta Miloševića na Osmoj sednici donet je novi Ustav, rekao je Anđelković, prema čijim rečima skoro da je trebao pasoš da bi se iz Beogada otišlo u Pančevo kako je bila odeljena Vojvodina od uže Srbije.
"Da li je trebalo da žmurimo i ćutimo na to. Naš cilj je bio da sačuvamo narod i Srbiju..Narod je tražio da se to pitanje reši i postojala je velika podrška ljudi koji su se okupljali u različitim gradovima", istakao je Anđelkovć. Kako je ocenio, Srbija se Osmom sednicom spasila gradjanskog rata i sačuvala teritoriju Srbije.
Predsednik gradskog komiteta je pokrenuo pre Osme sednice ofanzivu protiv Miloševića, rekao je Anđelković, govoreći o Dragiši Pavloviću, koji je smenjen na toj sednici.
Pavlović je komentarisao kao "olako obećanu brzinu" aktivnosti Miloševića, koji je postao poznat nekoliko meseci pre Osme sednice kada je na Kosovu rekao da narod ne sme niko da bije.
Odbacivši tvrdnje da je ta sednica doprinela raspadu države, član Predsedništva Socijalističke partije Srbiji Petar Škundrić rekao je da bi Srbija, da nije bilo novog Ustava donetog posle Osme sednice, danas bila svedena na nivo tada uže Srbije, "a možda i manja".
Škundrić je uz to ocenio da se lider ne postaje pobedom na sednici već voljom naroda.
Ubrzo posle Osme sedice, Ivan Stabolić, koji je u to vreme bio predsednik Predsedništva Srbije, dao je ostavku.
U presudi Specijalnog suda, navodi se da je Stambolića ubilo nekoliko pripadnika Jedinice za specijalne operacije, predvođeni Miloradom Ulemekom, po nalogu Miloševića kao njegovog političkog protivnika, nakon što su ga oteli sredinom 2000. godine.
Prelomni momenat u uzdizanju Slobodana Miloševića
Osma sednica održana je 23. i 24. septembra 1987. godine, i ona se danas smatra događajem koji je najavio poslednji čin istorije Jugoslavije. "Osma" je bila prelomni momenat u uzdizanju Slobodana Miloševića u srpskog nacionalnog lidera, ali i početak novog i najtežeg perioda jugoslovenske države i srpskog društva.
Na turobnu i mučnu sednicu CK SKS održanu u zdanju Skupštine u tadašnjoj Ulici maršala Tita (danas Kralja Milana) danas se gleda na mnogo načina. Najčešće se ocenjuje kao otvaranje puta Miloševićevoj neograničenoj vlasti, početak raspada, ali i kao kraj borbe za Titovo nasleđe u Srbiji.
Osma sednica je presudno uticala na živote trojice njenih najvažnijih aktera, trajno obeleživši njihove karijere, uspone i padove.
"Sve je počelo na Osmoj sednici", nebrojeno puta se čulo u domaćoj javnosti tokom proteklih 30 godina. Ovaj, uz Brionski plenum i pad Aleksandra Rankovića, verovatno najpoznatiji partijski sastanak ikada održan u Jugoslaviji pominje se kao središnja tačka kosovskog pitanja, Miloševićeve autokratske vlasti, početak surovog uklanjanja političkih protivnika, legitimizacija nacionalizma i nasilja. Usput, ti dušebrižnici istovremeno zaboravljaju priču s početka sedamdesetih godina prošlog veka i Titovog obračuna sa srpskim liberalima.
Istoričari se protive posmatranju prošlih događaja sa sadašnjih stanovišta. Iz ugla nauke Osma sednica nije, iako se to često dovodi u vezu, početak niti razlog raspada Jugoslavije, niza srpskih tragedija, poprište poraza naprednih, a pobede retrogradnih snaga u društvu. Sudbina Jugoslavije, potonje Srbije, Kosova, miloševićevskog aparata rezultat je mnoštva unutrašnjih i spoljnih faktora, među kojima je partijski obračun, ma koliko značajan bio, tek jedna od mnogih okolnosti. Epitet istorijskog skupa "Osma" je dobila tek naknadno, retrospektivno, protokom vremena i nizanjem tragičnih događaja.
Rušenje Ivana Stambolića napravilo je dugoiščekivani diskontinuitet sa dotadašnjom politikom srpskog rukovodstva. On se, međutim, pretvorio u tragičnu seriju poraza.
"Državne napetosti koje je razrešila Osma sednica bile su dostigle takav nivo da je njihovo razrešenje bilo neminovno, ovim zasedanjem ili na drugi način", beleži u svojoj knjizi "Kako su Srbi izgubili vek" jedan od najvernijih Miloševićevih saradnika Borisav Jović. "Da takvih napetosti nije bilo, Osma sednica se sigurno ne bi mogla dogoditi, ili ako bi se dogodila ne bi mogla da ostavi traga u istorijskom i političkom pamćenju, kao što je sada slučaj."
(Kurir.rs/Beta/FoNet, Večernje novosti)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Da li je Sloba ubijen u Hagu ili je još živ - Sve teorije zavere o smrti Slobodana Miloševića