KAKO UŠTEDETI NA GREJANJU: Za gas oko 300, a za struju 1.000 evra
Najniže troškove imaće domaćinstva priključena na gasovod, potom oni koji koriste ugalj, drva su skuplja u odnosu na prošlu godinu, a lož-ulje je neisplativo
Za razliku od nekih ranijih godina, kada je grejanje na drva bilo najisplativije, ove zime će najbolje proći oni koji se greju na prirodni gas i ugalj.
Grejanje na gas stambenog prostora od 60 metara kvadratnih koštaće za grejnu sezonu 36.288 dinara, a onaj ko odluči da se ne smrzava koristeći lož-ulje moraće da izdvoji 159.596 dinara.
Posle prirodnog gasa, najpovoljnije je grejanje na ugalj, čije cene se kreću od 8.000 dinara po toni sirovog lignita „kovin“ do 19.300 dinara za tonu visokokaloričnog ruskog uglja. Za 3,2 tone uglja ‚banovići“, koliko je dovoljno za jednu grejnu sezonu, potrebno je izdvojiti 43.520 dinara, a kako tvrde na stovarištima, ima dovoljno svih vrsta ovog energenta.
Isplativ ugalj
- Najveća potražnja je za sušenim ugljem „vreoci“ i „banovići“ i za ruskim ugljem. Tona uglja „vreoci“ je 14.300 dinara, tona uglja „banovići“ 13.600 dinara, dok je tona ruskog uglja 19.300 dinara. Na to treba dodati od 800 do 1.300 dinara za prevoz, zavisno od daljine isporuke. Iako je ruski ugalj najskuplji, on je najisplativiji zato što gori duže, po šest sati, nema šljake i pepela, a odaje toplotu još tri do četiri sata posle prestanka loženja. Kad ga naložite uveče, ujutro još imate žara. Tona ruskog uglja traje koliko i 2,5 tona sušenog lignita - objašnjava Smilja Čubrović sa stovarišta „Kreka“ u Beogradu.
Grejanje na TA peć je treća po isplativosti, ali samo ako se ona dopunjava noću, po jeftinoj tarifi. Ovakav način grejanja ove godine će koštati oko 48.000 dinara. Oni koji vole da im ove zime u šporetu pucketaju drva moraće da izdvoje od 52.480 dinara za hrastovinu, do 56.260 dinara za bukvu. S obzirom na cenu od skoro 139 dinara za litar, lož-ulje je najskuplje gorivo za ogrev i kako tvrdi Nebojša Atanacković, predsednik kompanije „Nafta“, godinama je već neisplativo.
Poskupljenje dva odsto
- Lož-ulje je po svojoj proizvodnji isto što i dizel-gorivo, samo što je malo manje oporezovano. Ono se odavno ne isplati kao energent za ogrev jer je ga je pre više godina država oporezovala da bi sprečila da ga neko koristi umesto dizel-goriva. Sada spada u najskuplja goriva i proizvodna cena mu je ista kao i dizel-goriva, ali je zbog manjeg poreza jeftinije za oko 10 dinara - kaže Atanacković.
Za grejanje grejnim telima i kotlovima na struju prošle godine je bilo potrebno ukupno 125.000 dinara. Ove godine će sa najavljenim poskupljenjem struje za dva odsto od 1. oktobra ta suma biti veća za 2.800 dinara, pa će grejanje na struju koštati 127.800 dinara, što je posle lož-ulja najskuplji energent za grejanje.
Milovan Lečić
STARA CENA CENTRALNOG
Centralno grejanje stana od 60 metara kvadratnih godišnje košta oko 85.960 dinara, a kako ističe Milovan Lečić, direktor Udruženje toplana Srbije, zbog stabilnih cena svih energenata ne treba očekivati poskupljenje.
- Cena centralnog grejanja zavisi od cene gasa, uglja i mazuta na ulazu u toplanu. Te cene su sada stabilne, ali niko ne može da kaže kako će se one dalje kretati. Ako cene ovih energenata budu pale za više od pet odsto, nema razloga da grejanje ne pojeftini, a ako porastu za tri odsto, onda toplane imaju pravo da povećaju cene - kaže Lečić.
Procenite sami
GREJANJE PO POTROŠNJI DOBROVOLJNO
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da se cena centralnog grejanja ove sezone u Beogradu neće povećavati.
U „Beoelektranama“ kažu da su na naplatu grejanja po potrošnji, koja nije obavezna, prešle samo one zgrade čiji su stanari to želeli. Trenutno 20.646 domaćinstava u Beogradu centralno grejanje plaća na taj način.
- Upravnik zgrade ili skupština stanara koja odluči da pređe na naplatu grejanja po potrošnji može da traži od „Beoelekrana“ prosečne potrošnje u prethodnim sezonama. Ako vide da im je potrošnja veća jer im zgrada nije energetski sanirana i da im se ne isplati naplata po potrošnji, ne moraju da prelaze. Ako vide da im se to isplati, onda mogu da angažuju firmu koja radi elaborat i koja ugrađuje termoregulacione ventile i obavlja raspodelu energije po zgradi i da pređu na naplatu po potrošnji - ističu u „Beoelektranama“.
Kurir / SLAVICA TOMČIĆ
Foto: Shutterstock, Fonet, Printscreen