Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je da danas izađe na savezne parlamentarne izbore, na kojima će se odlučivati ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati najmoćnijom evropskom državom, a sve ankete ukazuju da će demohrišćani, kancelara Angele Merkel, i ovaj put pobediti.
Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu dobiti oko 35 do 37 odsto
glasova.
U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije, neće biti političkih promena.
Na izborima, za koje pravo glasa ima tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, "izazivača" Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska "Alternativa za Nemačku" (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.
Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da bi nastavak vlade "velike koalicije" između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca bio sasvim moguć i očekivan.
Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane "Jamajka koalicije" u bojama zastave te ostrvske zemlje. To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je "novi Genšer", ponovo ući u Bundestag.
Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.
Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana "otuđenih" od aktuelnih i etabliranih partija.
Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih "last-minit" birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će birati, ukazuju analitičari.
Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju
kancelara, oni bi ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.
Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.
Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.
I sve se, onda, zapravo, vrti u krug - ponovo počinje da sija žar predizborne kampanje u kojoj svaka strana pokušava da ubedi više od 60 miliona birača kako je baš ona ta koja će im doneti više para, bolje zdravstveno osiguranje, manje poreze....ili, čak i manje stranaca u zemlji, a zatim slede radost i tuga zbog prvih predizbornih rezultata, pa pregovori o novoj vladi u kojima je mašta majstora političke kombinatorike neograničena, pa zahvalnost, čestitke i, na kraju odlazak u istoriju.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Reuters