Čak 92 odsto kanalizacije završi u rekama, a u Beogradu, gradu sa više od dva miliona stanovnika, nema nijedne fabrike za prečišćavanje otpadnih voda
Samo osam odsto vode na teritoriji Srbije se prečišćava, što znači da se čak 92 odsto kanalizacije sa fekalijama, hemikalijama i pesticidima ispušta u reke, podaci su Ministarstva životne sredine.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o alarmantnom stanju koje može dovesti do katastrofalnih posledica po zdravlje nacije jer na kraju, kroz zemlju, zalivanje, rečnu ribu ili meso stoke koja se poji na zagađenim rekama opasne materije završe u našem tanjiru.
Nutricionista Milka Raičević ističe da zbog prljavštine iz vode koja se svakodnevno unosi u organizam sve veći broj ljudi pati od različitih zdravstvenih problema.
Epidemije
- Zbog takve prljavštine često imamo dijareje, alergije, pad imuniteta, a najveći problem je što nismo ni svesni da te probleme izaziva voda. Unosimo mnogo više nitrata i nitrita nego što bismo unosili kada bismo pili čistu vodu. Ako se kanalizacija neprečišćena ispušta u reke, ne možemo ni da zamislimo šta sve možemo da unesemo u organizam. Niko o tome ne vodi računa jer se ne dešavaju epidemije, a pošto sporadični problemi prođu, niko ne zna da li je problem nastao zbog vode ili hrane - kaže Raičevićeva. Ona dodaje da dugotrajno unošenje opasnih materija iz vode sigurno vodi u neko oboljenje, a koje će se kod koga javiti, zavisi od toga šta smo uzimali, u kojoj koncentraciji i koliko nam je zdrav imunitet.
Na neodrživo stanje u ovoj oblasti ukazao je nedavno i sam ministar životne sredine Goran Trivan, rekavši da pored zagađenog vazduha, najveći problem u zemlji predstavlja i to što se neprečišćene otpadne vode iz velikih gradova slivaju direktno u reke.
- Situacija je veoma loša i zato je naš akcenat na prečišćavanju otpadnih voda. U Srbiji se prerađuje samo osam odsto otpadnih voda, što je nedopustivo. U Srbiji ima 44 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih samo 32 funkcionišu, a od njih samo nekoliko radi adekvatnim kapacitetom i u potpunosti prečišćava vodu - rekao je Trivan i dodao da tek 55 odsto stanovništva u zemlji ima priključak za kanalizaciju.
Sve više otrova
U glavnom gradu sa dva miliona stanovnika situacija je posebno alarmantna jer ne postoji ni jedna jedina fabrika za preradu otpadnih voda, ali zato ima 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. To u praksi znači da se svake godine oko 120 miliona kubnih metara fekalija, od kojih je 30 miliona i otrova iz industrijskih postrojenja, među kojima su hemikalije i pesticidi, sliju direktno u Savu i Dunav.
Na pitanja kako će i kada ova situacija biti rešena i kakve su posledice po naciju, odgovore nismo dobili iz Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zdravlja, koji kažu da nisu nadležni, niti Ministarstva zaštite životne sredine, koje više od 10 dana nije odgovaralo na pitanja koja smo im uputili.
Zeleni Srbije
REKE KOLEKTORI FEKALIJA
Predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karić smatra da je neophodno da se minimum 50 odsto, od pet milijardi evra planiranih za zaštitu životne sredine, izdvoji upravo za rešavanje problema otpadnih voda i fekalija:
- Posebno su ugrožene Kolubara, Zapadna i Južna Morava, koje su praktično kolektori fekalija, ali i gradovi oko tih reka. Kad se voda dovodila u gradove u Srbiji, nije se vodilo računa o kanalizacionim sistemima. Građani su pravili septičke jame koje nisu funkcionisale i sada pri najmanjoj poplavi postoji ogromna opasnost od izlivanja fekalija.
Jagoda Jorga
ZAGAĐENA VODA IZAZIVA STERILITET
Nutricionista Jagoda Jorga kaže za Kurir da, pored kanalizacije, Srbija ima loše rešeno pitanje svih mogućih otpadnih materija, uključujući deponije i đubrišta.
- To sve ide u vodu, nakon toga u hranu, a mi sve to unosimo svakodnevno. Sve te razne materije dospevaju u proizvode u sve većim koncentracijama. To sve iz vodotokova ide u živi svet i možemo imati širok spektar posledica. Ne postoji konačan spisak zdravstvenih posledica koje se mogu pojaviti, a među njima je i sterilitet - navodi Jorga.
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Shutterstock, Beta