- Na zgarištu je bar bilo nade, pričala je Slađana Miletić pre dve godine pred njenom kućom podno prokletijskog Šestara i Asanovog vrha u kojoj živi šestočlana porodica. Ovog leta dočekala je novinare na pragu skromnog, neomalterisanog objekta, iza koga su stajali puni kanisteri. Po najvećoj žegi i vrućini, danima nemaju vodu.
- Situacija se promenila dosta, nažalost, nagore. Istina, nada umire poslednja, valjda sam zato i dalje u Brestoviku. Takve smo duše, pa sanjamo, mada su snovi jedno, a realnost drugo - dodala je razočarano za portal Vesti online.
Selo Brestovik je nekada sa 100 domaćinstava bilo bogato i razvijeno. Te 1999. od kuća su ostala samo zgarišta. Kako to strani donatori vode, 2004. je bila "dobar primer povratka". Sećajući se dobrog života, meštani su verovali da će očas posla, bar deo toga moći da vrate. Ipak, ovo mesto, na šest kilometara od Peći, osipa se. Ostalo je 20 porodica, svega pet sa decom.
- Ne vide ljudi više sebe ovde. Deca su porasla, otišla na fakultete, za poslom, jer ga ovde nema. Svi pričaju o nekim svetlim momentima koje ćemo doživeti 2020. ili 2026, ali ovde te svetlosti nema. Hvala bogu, deca su pametna pa su shvatila. Kada odu moja i ja ću za njima - sleže ramenima naša sagovornica.
Prazna obećanja
Suprug Miodrag Dašić i ona, četvoro mališana podižu i školuju od socijale od 9.000 dinara i teškog i neizvesnog fizičkog rada na polju.
- Ponižavajuće mi je da kažem da živim od socijale. Bolje da su taj novac uložili u neke mini-pogone. Osećala bih se vrednije, a i komšije Albanci bi nas gledali drugačije. Kada me vidi da čekam tu socijalu, trlja ruke i nada se mom odlasku - dodaje Slađana.
Za prethodnih 13 godina od povratka ova porodica je dočekivala ministre, direktore i koordinatore, koji su im čestitali i divili se kako u teškim uslovima podižu Martu i Mirjanu, Branka i Miljana. Davali su joj podršku kada su nepoznate osobe pucale na njenu decu i supruga dok su bili na izletu na obližnjoj planini. Svi su, dodaje Slađana, obećali pomoć:
- I sve se to svelo, na puj pike ne važi!
Neću da budem sluga
Miodrag Dašić, dobrovoljac i učesnik rata u Hrvatskoj, čuvao je svoje selo i za vreme rata na Kosovu. Zaseo je za stolom ispod ikona i duboko uzdahnuo. Bio je ubeđen da će ostariti na svom imanju. Dok govori "nemamo druge, osim da idemo" steže pesnice, ljut na sebe što to priča:
- Ni ne treba da nas diraju, sami ćemo mi da odemo. Ne mogu da ostanem da budem sluga kod Albanca. To sebi ne mogu da dozvolim, a naša država na to nas tera. Umesto da je od nas napravila gazde, drži nas ko socijalne slučajeve.
Posebno ga pogađa činjenica da je Brestovik doskoro bilo etnički čisto mesto, a sada se masovno prodaju imanja.
- To je kosovska politika, da otkupe i rasele. A što mi padamo na nju? Je l se neko to pita? Upravo politika je kriva što je više od 30 kuća prodato.
Država nas deli
Supružnici kažu da su teški uslovi života, siromaštvo, neizvesnost i stalno neko čekanje u kome se ništa ni za pedalj ne pomera, odnose su među to malo Srba u Peći odveli u neku krajnost i sebičluk:
- Država Srbija je napravila podelu na veće i svete Srbe, valjda po stranačkoj pripadnosti, koji inače menjaju stranku ko čarape, i nas druge. To je tužno i žalosno.
Pred njihovim domom napravili smo još jednu fotografiju. Nasmejani, nadaju se da ćemo ih tu zateći za dve godine. Stranim donatorima se izgleda više ne nadaju. Na ulazu u selu, nedavno je napravljeno veliko romsko naselje u kojem neke druge porodice čekaju svoju bolju budućnost.
Narod je iskorišćen
Miodrag je ceo rat proveo u Hrvatskoj, a potom je ranjen na Košarama 11. maja 1999.
- Malo sam veći nacionalista. Naš srpski narod je mnogo propatio u Hrvatskoj, pa sam imao potrebu da odem i da ga branim. Na kraju, taj narod je iskorišćen i izmanipulisan. Isto se nama dešava i ovde.
Beograd greši
- U Beogradu možda ni ne znaju šta nam rade. Čija je pamet bila da se šalje onakav voz na Kosovo? Jesu li razmišljali o nama na jugu? Svi njihovi mediji su preneli kako pripadnici ROSU pevaju oproštajne pesme i idu na sever da poginu. Da se ijednom nešto desilo, mi bismo doživeli 2004. Ne bi nas bilo - priča Miodrag Dašić.
Krivac umesto žrtve
Slađana Miletić je "Vestima" dostavila snimak u kojem joj sekretar srpske Opštine Peć i član SNS-a preti da će ostati bez posla i socijale ako ne povuče kandidaturu za odbornika sa liste Samostalne liberalne stranke.
Posle toga, kosovsko Tužilaštvo je podiglo optužnicu, iako Slađana i tada i sada podvlači da nikoga nije ni tužila ni prijavila, već je želela da javnost zna šta se radi sa Srbima na KiM.
- Ja sam ta koja je ucenjena i žrtva, a mene Srbija gleda kao kriminalca. Lako je proverljivo da nikoga nisam prijavila ni tužila, iako advokat okrivljenog priča suprotno.
(Kurir.rs/Vesti online, J.L.Petlković)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Svekrva ubijene pevačice zapretila ukućanima: Ako progovorim gotovi ste!