Ikona Hrista Pantokratora čuva se u riznici manastira Hilandar, a na proslavi 2.000 godina hrišćanstva u Atini i Jerusalimu izabran je za planetarni znak.
Kurir vam daruje ikonu Hrista Pantokratora u četvrtak 28. septembra!
Ikonu inače treba da ima svaka kuća i uvek se stavlja na vidno mesto, na istočni zid trpezarije ili dnevne sobe. Osnovna je ikona krsne slave, ali se preporučuje i ikona Isusa Hrista ili Bogorodice.
Ako to nije moguće, treba ih postaviti na južni ili severni zid, izbegavati zapadni.
Zapravo, bez ikone Isusa Hrista sve deluje pogrešno jer ipak je on Bog u hrišćanstvu i svetiteljima ne bi trebalo pridavati božanske atribute niti ih obožavati. Na tom zidu ne može biti nikakvih drugih slika, goblena i slično.
Ikona Hrista Pantokratora jedna je od najstarijih opstalih vizantijskih ikona, budući da datira iz 6. veka najstarija je ikona u pantokratorskom stilu, a blagosilja.
Najstarija poznata ikona Hrista Pantokratora, Manastir Svete Katarine, Sinaj. Ikona je nastala u Konstantinopolju sredinom VI veka i ikonopisana je caru Justinijanu na dar Sinajskom manastiru, za koji je on u to vreme podizao i pojačavao zidove hrama i otkrivena je u manastiru u XIX veku. Originalna površina ikone očišćena je u toku restauracije 1962. godine.
Ikonu odlikuje realan lik, a tako i neke čuvstvenosti lika i fizionomske osobine koje je ikonipisac pridao Isusu, održive u ikonografiji. Crte lica Isusa Hrista na individualnim ikonama približavaju pojedinca realnoj slici, ali ako ikonom dominiraju motivi kontemplacije, mir i spokoj, neophodni za ikono- obraz, sa fokusom na molitvu i strogost.
Blagodareći tome ikonopisani lik usko demonstrira prelaz od realnog u karakteristiku ikonografski savršene slike. U ikoni je primetan uticaj drevnih umetničkih tehnika, posebno rimskog i fajumske tradicije. Osobito, to se manifestuje u ,,različitim očima,, Isusa. Sam lik Hrista trijumfalno se razlikuje, što naglašava njegova tradicionalno ljubičasta odežda ( hiton u ljubičasto "boje noći" i preklopnik na njemu tradicionalno krvave ljubičaste boje), dragoceno jevanđelje u rukama, a tako i pozadina, oltarski prostor iza njega.
U upotrebi pojavljuje se simbolika: svetlo kreće s leva na desno, stvarajući osećaj tajne. Veoma je uočljiva asimetrija između leve i desne strane lica Isusa. Leva strana, puna je svetla i sjaja, pokazuje opušteno čelo i usne; desna strana, nasuprot levoj, je tamnija.
A ako pogledate ikonu u celini, ne deluje kao da je sa ovog sveta. Ovo dvojstvo između smirenosti i samilosti Isusa i Njegove tamne i jake crte ogledaju se u crkvenim i javnim debatama toga vremena, kada se debatovalo o dvostrukoj prirodi Isusa Hrista.
Upotreba osvetljenja kao i različiti izrazi lica, odražavaju ideju ljudske i božanske prirode Hrista, Njegovu milost u ulozi sudije. Za razliku od fajumskih portreta, na Sinajskoj ikoni u očima Svedržitelja Isusa nema refleksije i odsjaja, kako je sam Hristos izvor svetlosti. Ovo je postalo uobičajena praksa u kasnijoj pravoslavnoj ikonografiji Isusa Hrista, a tako se primenjivala i u ikonografiji svetih.
Boja se koristila da ojača ideju nebeske svetlosti i nebeskog carstva. Tople nijanse od okera do braon sa centrom na zlatne tonove. Zlatni oreol jasno prikazuje da se "nije od ovog sveta". Na krstatom oreolu zvezde pokazuju da kasnije biće centralni elementi ikonografije uključeni u lik Bogorodice, koji simbolizuju čistotu. To je verovatno njihov značaj u ovom danom slučaju, potom će ikone Spasitelja zameniti natpisi na grčkom jeziku, kao i razvoj ovog stila.
Držanje i pokreti Isusa Hrista takođe imaju simboličan značaj. Figura Svedržitelja zauzima značajan deo živopisane ravni, kontrolu prostora. Jevanđelje u levoj ruci simbolizuje vlast nad vaseljenom i ujedno napominje i njegovo služenje na zemlji. Njegova desna ruka blagosilja vernike, prsti su savijeni u znak učiteljstva i vlasti, od dva ili tri prsta, koja istovremeno odražavaju veru u dvojaku prirodu Isusa Hrista, kao i u Svetu Trojicu.
(Kurir.rs/