Nekad pre rata, izvesni doktor u Sarajevu je rekao kako je prosečni radni vek jednog policajca, da bi bio iole normalan, 30 godina, ali da se to ne odnosi i na zatvorske policajce.
Zaposleni Kazneno-popravnog zavoda Sarajevo u odeljenju "Miljacka", kaže da je uvaženi doktor, čijeg se imena nisu mogli setiti, tada "uspostavio teoriju" da je radni vek zatvorskog policajca, tačnije vreme za koje može biti "normalan" – 10 godina, da sa 20 godina radnog staža nije "dobar" nikome, a sa 30 ni sebi.
To stražari među sobom često spomenu kao šalu, u kojoj možda ima i istine, jer je zatvor mesto u kojem svakako nije lako raditi, što zbog ljudi raznih kriminalnih profila, što zbog zidova i rešetki koje ih okružuju.
Emir Korjenić, koji radi kao zatvorski policajac u KPZ Sarajevo, ovaj posao obavlja već 18 godina. Pre toga radio je kao policajac u goraždanskom MUP na održavanju javnog reda i mira, što je, kako kaže, bio neuporedivo lakši posao nego onaj koji danas radi.
"Za moj radni vek, koliko sam ovde, poznajem većinu osuđenika i pritvorenika. Veoma retko dolaze novi ljudi. Većinom su to iste osobe, povratnici, te u proseku nekih 70 ili 80 odsto su oni koji izađu na slobodu, učine novo krivično delo i vrate se opet ovde", kaže Korjenić.
Prema njegovim rečima, unutar zatvora uvek može doći do nekog sukoba, ali njega lično nikad niko nije ugrozio u tolikoj meri da bi bio životno ugrožen.
"Nikad nisam došao u situaciju da mi preti osuđenik ili zatvorenik. Znaju ko sam i šta sam, ne tražim im ništa i ništa im ne nudim. Znaju da mogu dobiti samo ono što im je pravilnikom o kućnom redu propisano", objašnjava.
Njegova koleginica Melisa Hajdarović - Marinković, koja je u KPZ Sarajevo zaposlena kao psiholog, prethodno je radila u mostarskom zatvoru. Ona navodi da nakon više godina, koliko radi ovaj posao, za nju u zatvoru nema neobičnih situacija.
"Čak me je jednom jedan zatvorenik molio da njemu i budućoj supruzi budem kuma na venčanju, ali to tada, nažalost, nisam mogla uraditi zbog drugih obaveza", objašnjava.
U ovom poslu, priča, možda je i najvažnije ne plašiti se.
"Redovno imam ispade i vrlo često se desi da sam sama u kancelariji sa osuđenikom, koji mi ne da da izađem iz nje. Prepreči se na vratima i tu ne bude nikoga da me zaštiti. Nekad to uspeš molbom sa njim rešiti, nekad pozivom kolegi stražaru da dođe, a ponekad, dok osuđenik ne odluči da izađe, ne možeš rešiti tu situaciju", ispričala je.
(Kurir.rs/Faktor.ba)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Šokantno! Da li će crtež Jane Marjanović otkriti ubicu majke?