Dok katalonska vlada ne odustaje od namere da za tri dana održi referendum o nezavisnosti koji španska vlada želi da po svaku cenu spreči, mnogi se pitaju šta će iz toga proizići, ali se većina slaže da se kriza neće okončati u nedelju i da scenarija za rasplet ima više.
Katalonski ministar spoljnih poslova Raul Romeva rekao je danas za AFP da vlasti te španske pokrajine mogu da garantuju da je za glasanje spremno sve što je potrebno.
"Možemo ponovo štampati glasačke listiće koliko god puta treba, imamo izbornu listu, glasačke kutije, a imaćemo i glasačka mesta", rekao je Romeva.
Glasanje koje su katalonske vlasti zakazale za 1. oktobar nije običan referendum, s obzirom na to da Madrid zabranjuje njegovo održavanje jer ga smatra neustavnim i primenjuje meru za merom kako bi glasanje sprečila, navodi francuska agencija. Međutim, separatistička izvršna vlast ove bogate španske provincije najavile su da će u svakom slučaju referendum održati, optuživši Madrid za "represiju" i predstavljajući svoje težnje kao borbu za demokratiju.
Za to vreme, Madrid aktivira sva pravna sredstva kojima raspolaže kako bi onemogućio glasanje pri čemu je policija zaplenila milione glasačkih listicja i drugi materijal koji je potreban za glasanje, dok su ključni članova tima koji organizuje referendum - uhapšeni.
Izborna komisija za nadgledanje glasanja je rasformirana, a hiljade policajaca je raspoređeno kako bi blokirali ulaz na birališta.
Najverovatniji scenario je da će Katalonci pokušati da organizuju "simuliranje glasanja", ali je pitanje koliko će u tome uspeti, kaže Mikel Iseta, lider katalonske Socijalističke partije, koja se protivi referendumu.
Pošto se čini izvesnim da će Katalonci glasati u ovom ili onom obliku, i da će broj glasova za otcepljenje odneti prevagu jer protivnici nezavisnosti neće ni glasati - katalonski separatistički lideri će verovatno to iskorisiti.
Na pitanje kako će oni to iskoristiti, profesor politike na Autonomnom univerzitetu u Barseloni Gabrijel Kolome kaže da bi, prema prvoj opciji, katalonski lideri mogli da odluče da ne proglase nezavisnost kao što su obećali u zakonu koji je usvojio većinski separatistički nastrojen katalonski parlament.
Umesto toga, navodi Kolome, separatisti bi mogli da pozovu na masovnu mobilizaciju širom Katalonije, a produženi štrajk bi mogao da pričini ozbiljnu štetu Španiji.
Prema tom scenariju, "ono što oni žele jesu pregovori", objašnjava ovaj profesor, a pregovarali bi o pitanjima autonomije i finansiranja, dok je Madrid nagovestio da je spreman na pregovore.
Druga opcija bi, kako smatra profesor prava na istom univerzitetu u Barseloni Rafael Arenas Garsija, da predsednik Katalonije Karles Pudždemon jednostrano proglasi nezavisnost, na šta bi Madrid morao da reaguje.
"Posledice će biti srazmerne", upozorio je Enrik Miljo, predstavnik centralne vlade u Kataloniji. Madrid ima ovlašćenje da Kataloniji oduzme autonomiju, na primer, pruzimajući kontrolu nad regionalnom policijom, a mogao bi i da uhapsi Pudždemona, i ta slika bi obišla svet, navodi AFP.
To bi, kaže Kolome, išlo na ruku separatističkim liderima, koji se nadaju da će time "automatski pridobiti podršku onih koji su bili neodlučni... i promeniti logiku nezavisnosti u logiku odbrane demokratije od represivne države".
Treći postreferendumski scenario glasi da separatisti neće proglasiti nezavisnost, već će u nekom trenutku raspustiti katalonski parlament, što bi onda dovelo do prevremenih regionalnih izbora. Separatistički lideri će se nadati da će najnovija kriza okrenuti više ljudi ka otcepljenju, što će im doneti čak još veću paralamentarnu većinu kako bi nastavili borbu za nezavisnost, zaključuje francuska agencija.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto EPA