Vanda Tibodo odlučila je da po uzoru na Opru Vinfri i bivšeg predsednika Džordža Buša ustaje ranije i primeni njihov recept na svoj poslovni i privatni život. Odlučila je da godinu dana ustaje u 03:45 ujutru i vodi potpuno drugačiji život.
Odlazila je na spavanje oko 23:00 i ustajala u 03:45. Neko vreme to joj je prijalo, ali nakon par nedelja počela je da posustaje. Počela je da se budi sat vremena pre alarma u strahu da će se uspavati i da ga neće čuti. Vežbanje je počelo da liči na pravo mučenje, a padala je u iskušenje da se prejeda slatkišima. Do ručka osećala je veliku glad i jedva čekala da se dokopa hrane.
"Kako su meseci prolazili, ja se nisam osećala uopšte bolje. Morala sam mentalno sebe da podižem ne bih li izdržala jutarnje vežbe, ugojila sam se i morala da hrabrim sebe da je ostalo samo još par meseci do kraja kada ću moći normalno da spavam. Bilo je jako teško", izjavila je ona.
Osećala je da nema snage da obavi nijednu obavezu, ili da ispoštuje dogovor sa prijateljima. Mnogi su se naljutili na nju jer je svo svoje slobodno vreme provodila odmarajući. To je razumljivo s obzirom da nedostatak sna dovodi do povećanja stresa i hormona kortisola koji ne pogađa samo raspoloženje već i metaboličke procese zadužene za kontrolu težine.
Povećava i hormon gladi grelin koji nas tera da žudimo za brzom hranom.
Iscrpljenost dovodi do mentalnog umora, gubitka koncentracije i slabog pamćenja. Nedostatak sna dovodi do toga da mozak jede sam sebe, a prisustvo svetla dovodi do lučenja hormona mraka melatonina koji reguliše proces spavanja. Ustajanje pre svitanja zbunjuje organizam da li je vreme za spavanje ili ustajanje na hemijskom nivou.
Moguće je da ustajanje ranije može da bude dobro, ali samo ukoliko možete da naterate organizam da se probudi u prvih pola sata do sat, uspete da uradite trening kako biste pokrenuli cirkulaciju i ako stignete lepo da doručkujete. Ali to nije slučaj sa velikim brojem ljudi.
Većina koja ustaje ovako rano to radi zbog gomile obaveza kloje imaju i već pri buđenju doživljavaju veliki stres. Oni imaju mnogo obaveza, a malo pomoći od drugih i vremena. To su ljudi koji se trude da se održe iznad svega i da uspeju da obave sve na vreme.
Svako od nas ima svoje potrebe za spavanjem i odmorom koje su različite. nekima treba više, nekima manje sna, ali najvažnije je da pratimo ritam našeg organizma i brinemo o zdravlju. Obaveze su bitne, ali ukoliko se zbog njih razbolimo onda ne možemo da uradimo ništa i samo smo sebi naneli veliku štetu.
(Kurir.rs)