Šezdesetih godina 20. veka, SAD i Sovjetski savez takmičili su se u osvajanju svemira, pogotovo ko će prvi sleteti na Mesec i otkriti tajne Marsa.
Tokom Hladnog rata ti svemirski projekti bili su najstrože čuvane tajne. U narednim decenijama mnogi dokumenti su isplivali u javnost, ali je postojala jedna stvar koju SAD nisu mogle da odgonetnu 21. godinu, a to je radio frenkvencija koju je slala jedna sonda poslata u izučavanje svemira.
Kada je reč o osvajanju svemira, dve zemlje su se trudile da mnoge detalje što bolje čuvaju jedna od druge. Lokacija sovjetske svemirske stanice bila je takođe strogo čuvana. Štampa je govorila o kosmodromu Bajkonur, ali to nije bila istina, tako da je CIA tri godine pokušavala da utvrdi odakle Sovjeti lansiraju svoje satelite i rakete, dok nisu saznali da se radi o stanici u Tjuratamu, u Kazahstanu.
U velikoj tajnosti, 1. oktobra 1960. godine, prva sovjetska sonda koja je trebalo da proučava Mars lansirana je iz Kazahstana, ali se sve neslavno završilo baš kao i narednih nekoliko lansiranja.
Tri godine kasnije, lansirana je sonda Zond 2 koja je trebalo da sleti na Mars, ali solarni paneli se nisu otvorili na vreme, bilo je poteškoća u termalno-kontrolnom sistemu i drugim segmentima, tako da je ceo proces bio ispunjen velikim problemima. Posle mesec dana, otkazao je i komunikacioni sistem i od Zonda 2 su se svi oprostili. 1969. i 1971. bila su još dva neuspešna lansiranja. Krajem 1971. godine sonda Mars 2 došla je do Marsa, međutim, zbog prevelike brzine se srušila pri sletanju. I u narednim godinama, Sovjeti nisu mogli da se pohvale sondama koje bi u potpunosti ispunile svoj zadatak.
1962. godine, sonda Mars je komunicirala sa bazom na zemlji kroz skrivene signale na 4 radio frekvencije.
Signali 163 i 32 detektovani su kada je letelica bila na putu ka Marsu što je zapazio i špijun SAD-a. On je uhvatio treći signal, ali se ispostavilo da se radi samo o astronomskim podacima.
Poslednji signal je nedostajao, a CIA je prosto morala da zna o čemu se tačno radi i da li je treći signal bio skretanje pažnje sa poslednjeg signala.
Kako bi kamuflirali signal, Sovjeti su koristili zakrivljenost Zemlje i slali signale pre nego što bi ih SAD detektovala. SAD su ih na tajnim lokacijama "osluškivali" kako bi rešili ovaj problem, a neka od tih tajnih mesta i dalje postoje i aktivna su.
Ono što nisu mogli da odgonetnu jeste tačna radio frekvencija signala, a mogućnosti su bile razne.
Slali su špijune svuda gde su Sovjeti imali satelite, pa i na sajmove gde su ih izlagali. Pravili su replike izloženih satelita, izučavali sovjetsku propagandu i ispitivali njihove stručnjake, ali uzalud.
10. novembra 1983. frekvencija je otkrivena. Tokom operacija posmatranja Venere, SAD su razvile program SETI kojim su mogli da čuju signale iz dubokog svemira. Imali su kompjutere, predajnike i sve što im je bilo potrebno. Kada su Sovjeti u oktobru poslali sonde na Veneru, Amerikanci su slušali.
Posle mesec dana neuspeha, bili su spremni da odustanu. Međutim, u novembru su pokušali još jednom i posle 21. godine im je uspelo. Iako su bili srećni zbog uspeha, informacija koju su najzad dobili im nije bila od naročitog značaja kako su kasnije uvideli.
"Ipak, sama činjenica da smo odgonetnuli zagonetku posle 21. godine bila je pobeda za sve one koji su u ovome učestvovali", pisalo je u jednom izveštaju.
Kurir.rs/Vintage news
Foto: Profimedia/Ilustracija
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Sila 25.epizoda: Opak na kopnu, još opasniji na vodi: PT-76 ploveći tenk Crvene armije