Tenzije između Katalonije i ostatka Španije dostigle su tačku ključanja u nedelji uoči referenduma o nezavisnosti, a posledice trenutnih dešavanja niko ne može da predvidi.
Bivši premijer Felipe Gonsales, koji je vodio vladu 14 godina, rekao je da je ovo situacija koja ga je najviše zabrinula u poslednje četiri decenije i ocenio da je reč o "dramatičnoj državnoj krizi".
Vlada u Madridu katalonski referendum najavljen za 1. oktobar smatra neustavnim, pa je preduzela oštre mere da ga onemogući: konfiskovala je glasačke kutije i milion listića, uhapsila 14 zvaničnika iz Generalitata de Katalunje (vlade), pretresala kuće separatista i poslala pripadnike Civilne garde na sva ona mesta koja bi mogla da posluže kao birališta.
Istovremeno, katalonske vlasti nastavile su sa pripremama glasanja za koje se još uvek ne zna da li će se ili kako održati, a lokalni aktivisti izjavili su za Blumberg da je 6.000 glasačkih kutija smešteno na tajne lokacije. Katalonci se pozivaju na zakon usvojen u septembru kojim je otvoren put za održavanje referenduma, iako ga je Ustavni sud Španije proglasio nelegalnim.
Na ulice Barselone sredinom prošle nedelje izašlo je 40.000 ljudi revoltiranih represijom saveznih vlasti, a podršku glasanju dao je i fudbalski klub Barselona izjasnivši se za odbranu "demokratije, slobode govora i samoopredeljenja".
ŠTA ŽELE KATALONCI?
Katalonija je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije i, pored Madrida, Balearskih ostrva i Baskije, spada u najrazvijenije oblasti u zemlji. Ima 7,5 miliona stanovnika sa prihodima iznad španskog proseka, približnim onim u Evropskoj uniji, pa u osnovi želje za otcepljenjem ima i istorije i ekonomije.
Od 12. veka plemstvo iz Barselone vladalo je kraljevstvom Aragon, zatim je Katalonija bila deo ujedinjene Španije i do 18. stoleća uglavnom zadržala nezavisnost, da bi 1714. godine, u Ratu za špansko nasleđe, stala na habsburšku umesto na pobedničku burbonsku stranu, i prvi put izgubila autonomiju.
Taman kada je uz ekonomski razvoj uspela da povrati veći deo samostalnosti, na vlast je došao fašista Fransisko Franko. On je 1939. uveo političke i kulturne restrikcije širom Španije, a Katalonija je izgubila čak i pravo da koristi svoj jezik. Kada je pala diktatura, ova pokrajina je Ustavom iz 1978. dobila široku autonomiju, a priznata joj je i nacionalnost.
Danas lokalni nacionalisti smatraju da je Ustav iz 1978. bio nepravedan prema njima, kao i da ih savezna država pljačka, jer, kako kažu, Katalonija daje 16,4 milijardi dolara u savezni budžet, odnosno 8,4% svog BDP-a. Prema pisanju Rojtersa, Katalonija dobija 12 milijardi dolara manje u odnosu na porez koji plaća Madridu, dok u najsiromašniju Andaluziju stiže 9,5 milijardi više nego što daje. U severnoj pokrajini veruju da bi im ovaj novac ostao u kasi kada bi se odvojili.
Katalonci su i 2014. održali simboličan, neobavezujući referendum na kome je 81% izašlih glasalo za nezavisnost, ali je izlaznost bila svega 37%. Prema novim istraživanjima, polovina građana smatra da imaju pravo da glasaju, iako bi se za otcepljenje izjasnilo tek nešto više od 40%. Većina građana ove severne pokrajine decenijama je bila za autonomiju u okviru Španije, a ankete javnog mnjenja su pokazivale da se podrška nezavisnosti kretala maksimalno oko 30 posto.
Do preokreta dolazi 2010. godine, kada je Ustavni sud Španije odbacio novi Statut o autonomiji koji je četiri godine ranije usvojio katalonski parlament, a podržao španski. Katalonci su u odluci Ustavnog suda videli nepoštovanje svog identiteta, pa je podrška samostalnosti počela da raste i u jednom trenutku dostigla 48%.
ŠTA ĆE BITI 2. OKTOBRA?
Katalonska vlada, predvođena nacionalističkom koalicijom Đunts pel Si (Zajedno za Da), najavljivala je da će, bez obzira na izlaznost, odmah unilateralno proglasiti nezavisnost ako građani zaokruže "da". Odgovor španskih vlasti mogao bi da bude aktiviranje člana 155 Ustava i suspenzija katalonske autonomije, čime bi kontrolu nad ovim regionom preuzela federalna država. Time bi, međutim, jaz koji već postoji na relaciji Madrid-Barselona postao nepremostiv, što nikome nije u interesu.
Premijer Katalonije Karlos Puđdemon u ponedeljak je ublažio ton i u izjavi za francuski kanal LCI rekao da namerava da uvede tranzicioni period za razgovore sa Španijom i EU.
"Mi smo posvećeni implementaciji ishoda i ako je želja Katalonije da bude nezavisna država, započeće svoj put kao nezavisna država. Ipak, iznad svega želimo da taj proces bude posledica pregovora i slaganja, naročito sa Španijom. Od suštinskog je značaja da se 2. oktobra španska država složi kako da sprovedemo tu tranziciju", izjavio je Puđdemon.
Većina analitičara smatra da Katalonija ne može da postane nezavisna država jednostranom odlukom, jer to ne bi priznale ni Španija ni Evropska unija. EU je poslala signal da se neće mešati u dešavanja na Pirinejskom poluostrvu i pozvala na poštovanje Ustava. Pitanje Unije je i jedna od začkoljica čitave priče: separatisti obećavaju građanima da će nezavisna Katalonija ostati deo evropske zajednice, a propisi EU jasno kažu da država koja se otcepi od neke članice ne postaje automatski član, već mora da prođe čitav put prijema. Takođe, pošto ulazak treba da odobre sve države-članice, realno je da Španija postane prepreka na katalonskom putu.
ŠTA ĆE BITI S BARSOM?
Najbitnija sporedna stvar vezana za referendum je šta će se dogoditi sa fudbalskim klubom Barselona ukoliko Katalonija izglasa nezavisnost. Da li će Primera ostati bez jednog od svojih najblistavijih timova, a gledaoci bez El Klasika, pravog sportskog praznika na kome snage odmeravaju večiti rivali Real Madrid i Barsa?
U slučaju otcepljenja, sudbina kluba bila bi u rukama Fudbalske federacije Španije i vlade u Madridu, koji mogu da izbace Barselonu i tako posredno kazne Kataloniju, ili da joj dozvole ostanak u Primeri, kao što je slučaj sa klubovima iz Andore. Jasno je da bi španska liga bila neuporedivo manje kompetitivna bez Barse i sponzori bi smanjili ulaganja, a tu je i El Klasiko koji privlači stotine miliona gledalaca i donosi ogroman novac, piše britanski TokRejdio.
U Kataloniji postoji veliki broj fudbalskih klubova, od kojih su Barselona, Espanjol i Đirona u prvoj ligi Španije. Pokrajina ima i svoj fudbalski savez koji nije član FIFA i UEFA, tako da timovi i reprezentacija ne bi mogli da učestvuju na međunarodnim takmičenjima pod okriljem ovih organizacija. Katalonska fudbalska federacija bi nekoliko godina čekala odobrenje FIFA, a Barsa bi za to vreme morala da odmerava snage sa Đironom, Reusom i Ljeidom, umesto sa Realom, Atletikom ili Seviljom.
Dodatnu nevolju po tim predstavlja i pisanje medija da Lionel Mesi namerava da napusti Barselonu ukoliko Katalonija izglasa nezavisnost, a isto navodno planiraju i Usman Dembele, Luis Suarez, Havijer Maskerano, Mark-Andre Ter Štegen i Paulinjo.
Trener Reala Zinedin Zidan ne želi da njegov tim izgubi najvećeg rivala iz političkih razloga.
"Ne mogu da zamislim Špansku ligu bez Barselone", rekao je Zidan.
(Kurir.rs/Lj. Jorgovanović)
Foto: EPA