NJEGOVE PESME SVI VOLE, A ON JE NAJVIŠE VOLEO NJU: Intervju Tome Zdravkovića pred smrt u kome je otkrio da mu je Crvena zvezda najveća ljubav!
Tribine stadiona Crvene zvezde uvek su posećivali veliki ljudi, umetnici, pevači, glumci... Među najvatrenijim pristalicama bio je i legendarni boem Toma Zdravković, koji je pre 26 godina na današnji dan preminuo.
Tridesetog septembra 1991. godine sa životne scene sišao je pevač uz čije su pesme mnogi proslavljali najlepše i najtužnije trenutke života. Iza sebe je ostavio desetine pesama koje i danas žive.
I dok njegove pesme svi znaju, manje je poznato da je Toma najviše na svetu voleo Crvenu zvezdu.
Godinu dana pre smrti, u avgustu 1990. godine "kralj kafana" je dao intervju za Zvezdinu reviju.
- Cenim Rajka Mitića, Džajića, Piksija i druge velikane našeg kluba koji su od Zvezde naprivili ono što danas jeste. Pa, bio bih lud kad ih ne bi cenio. Znači ne bi znao ništa. A ja znam... Gledao sam ih sve. Još sam dolazio na stari stadion. Onda gledao iz dana u dan kako se diže i raste Marakana. Danas kad dođeš u Zvezdu imaš šta da vidiš – Svetsko fudbalsko čudo. Kažu – a Partizan?... Ma kakvi. To bi bilo isto kao kada bi upoređivao Elektronsku industriju (Niš) i Filips. Ma gluposti. Obišao sam svet, ali ono što Zvezda ima i kakav je ona gigant, malo klubova može da se pohvali. Međutim...
Tu Toma Zdravković zastaje, otpija gutljaj hladnog špricera pa kaže:
- Ne znam kako ćeš to da shvatiš. Ustvari znam, da ćeš da me razumeš, ali ne znam kako ćeš sve to da staviš u novine. Da ne ispadne – onaj indijanac nema veze sa pedagogijom, a priča koješta.
Ne razumem?!...
- Ti znaš šta sam ja sve radio u životu. I ne kajem se zbog toga. Imao sam gomile para, a onda sam jednog dana došao do dna života kad sam ostao bez dinara u džepu. Onda sam se ponovo digao i danas mi ne nedostaje ništa. Kada bih se ponovo rodio, ne bih ništa menjao. Čovek treba da živi pun život.
Opet ne razumem ?!...
- Razumeš... moje srce kuca za fudbalere hazrdere koji žive pun život. Baš kao što sam ga ja živeo. Oni svoj talenat ne dele na kašičicu već ga nemilice arče pa šta ispadne. Takvi su bili Šekularac, pa Srba Stamenković, Sead Sušić... a iz drugih klubova, pokojni Zoran Miladinović, pre svih. Ipak, Šeki je za sve njih – indijanac! Čudo od čoveka!
Tek sad mi je jasno ono sa pedagogijom. Misliš, da ne kažu: Evo Toma veliki Zvezdaš, a ovamo kvari nam decu svojim izjavama za novine.
- Pa da! Boemština i sport?... To je ono što ne ide. Ali vidiš, po meni, ide. Šta fali Šekularcu. Ostaće zapisan dok je sveta i veka kao čudo od čoveka i talenta. A šta će mi više od toga. Neki kažu odigrao je Šekularac za prvi tim Crvene Zvezde manje od 400 utakmica, dok je tamo neki, nema smisla da im sad pominjem imena, odigrao mnogo više od njega. A ja da ti sad nabrajam te koji su odigrali po 400 utakmica za prvi tim, možda, i nisi čuo za njih. Dobro, ti jesi …, ali moj sin koji ima dvanaest godina sigurno nije. A za Šekularca ? … Nema šanse. Čim počneš da se interesuješ za fudbal prvo ti je da čuješ za Šekularca. Hteo ili ne hteo…
Toma Zdravković i danas gleda sve utakmice Crvene Zvezde, naravno kad mu obaveze to dozvoljavaju. Ali ako ne može da se odrekne svoje Zvezde može makar da boluje za romantičnim vremenima koja su zauvek prošla.
- Pa jel’ ti znaš da su Šekularac i Miladinović bili najbolji drugari van terena, a u derbiju ljuti protivnici. Koliko sam noći proveo sa njima u “Kristal” baru (nalazio se na mestu gde je danas Jugoexportova prodavnica) – Sećam se, jedne večeri u bar navrate Krca Tomić, bek Crvene Zvezde i Spasoje Paja Samardžić reprezentativno desno krilo OFK Beograda, i – pravo za naš sto. Pokojni Zoran Miladinović ih pusti da popiju po jedno piće pa im reče: “A sad ‘ajde lepo kući na spavanje. Ovo nije za vas. Nemojte da radite ono za šta niste rođeni. Upropastićete karijere, a nikad nećete biti upisani u listu noćnih “šmekera”. Paja i Krca su taj Zoranov savet shvatili sasvim dobronamerno i kasnije, uvek su isticali kako im je Zoran pomogao da se vrate na pravi put i ne prave neke gluposti koje im nisu svojstvene.
Iz stare garde fudbalera, popularni pevač ističe i Todora Veselinovića za koga kaže:
- Nikad neću prežaliti što Toza nije nosio dres Crvene Zvezde. Za utehu i Vojvodina ima crveno-bele dresove. (smeje se) Kakav je samo to fudbaler bio?... A tek lafčina, drugar... Takav je i danas kao trener. Jel’ se sećaš kad je Vojvodina 1974/75 pod njegovom dirigentskom palicom osvojila drugo mesto iza splitskog Hajduka ? Mi smo te godine igrali nešto slabije i bili treći. Ali za utehu, cele te sezone uživao sam u igri Toze Veselinovića. Kad se samo setim njihovih utakmica: kom’ pet kom’ šest.
Jasno je iz svega da Toma Zdravković ne voli današnji tzv. industrijalizovan fudbal pa nam na kraju ovog razgovora za Zvezdinu reviju kaže:
- Svestan sam da je fudbal danas postao biznis broj jedan i da nijedan trener ne sme da rizikuje i daje prednost lepim nad korisnim. Ali zar nije tako i u pesmi u mom poslu. Ja sam ipak ostao onaj stari nepopravljivi romantik. Uostalom, sada u 52. godini života, kasno je da bilo šta menjam. Ah, samo da ozdravim i izađem iz ova četiri zida...
Kurir sport/Zvezdina revija
Foto: Printskrin
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT UŽIVO: Evo zašto su Zvezda i Partizan nestali sa terena u drugom poluvremenu