LJUBIŠA RISTIĆ EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Ja sam proleter, a Vulin je kriminalac
Acu Vulina poznajem površno i pamtim kao dečaka s dugom kosom. Ali gledam već 20 godina te ministre koje niko ništa ne pita. Nemam nikakvu imovinu i ne pripadam tom svetu
Ljubiša Ristić, proslavljeni pozorišni reditelj i nekadašnji predsednik Jugoslovenske levice, u intervjuu Kuriru govori o Bitefu i kontroverznoj predstavi „Olimp“ Jana Fabra, o svojim bivšim stranačkim saborcima iz devedesetih Aleksandru Vulinu i Milovanu Bojiću. Ne misli da to što kadrovi JUL ponovo dobijaju visoke pozicije u državi znači povratak ove stranke na mala vrata. Tvrdi da u narodu vlada zabluda da je Mira Marković napravila JUL, te da je iza celog projekta stajao Slobodan Milošević. Za aktuelnu premijerku kaže da problem predstavlja to što nije izabrana, već je bez izbora postavljena za šefa vlade.
Da krenemo od Milovana Bojića, koji je izabran za direktora bolnice „Dedinje“. Da li je ovo veliki povratak kadrova JUL u politiku?
- Ne vidim to tako. Milovan Bojić je napravio tu kliniku. On je veliki mag menadžmenta u zdravstvu. Radio je transplantacije srca i jetre u nemogućim uslovima. Bio je samo tri meseca ministar zdravlja, a njegov najveći greh je što je za vreme sankcija donosio lekove iz Kine i Rusije i tako izazvao bes doktorske i farmako mafije. Bojić nije kao u Orvelovih Dva minuta mržnje, već mnogo više. On je novac koji je klinika zarađivala davao da lekari idu na kongrese, zbog čega je završio na sudu. Svi su ga oslobodili krivice, ali je i dalje kriv. Vreme te užasne mržnje i odijuma koji se stvorio prema njemu ne prestaje. Ti revolucionari su ošišali njegovo dete na ulici. Svejedno da li je u pitanju levica ili desnica, jedno je sigurno - da je JUL uvek kriv, što je tačka slaganja svih političara.
Imate li vi, recimo, ambiciju da budete upravnik nekog pozorišta?
- Nemam.
Pa konkurisali ste za direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta?
- Molio me je Nikola Simić. Plašio je da će da skinu „Bubu u uhu“.
Da li je JUL imao bolje kadrove od SPS?
- Nije. Imao je bolje članstvo. Naši članovi i simpatizeri su bili ljudi koji su izgubili domovinu, a u rukovodstvu je bilo svega i svačega. Svako je ubacivao svoje ljude, bilo preko tajnih službi ili drugih partija. Koristili su Miru Marković da bi preko nje uticali na Slobodana, a nisu nikad shvatili da je Sloba napravio JUL kako bi napravio distancu od političke elite da pripremi zemlju za neko drugo vreme. JUL je bio na meti i vlasti i opoziciji jer je bio neočekivana stvar, što traži da se rat odmah završi i da postepeno počnemo da živimo normalno.
Ivica Dačić i Milutin Mrkonjić tvrde da je Milošević ubijen u Hagu.
- Njihova teorija je potpuno prihvatljiva. Milošević nije mogao biti osuđen, a drugo rešenje osim njegove smrti nije postojalo. Za mene je pitanje svih pitanja što ga Rusi nisu izbavili iz zatvora.
Zašto ga, po vama, nisu spasli?
- To su komplikovane igra međunarodne politike. Jednu glavnu ulogu tamo igra Nikiforov. Koga interesuje odgovor na vaše pitanje, neka ispita njegovu ulogu u Hagu.
Kako će istorija pamtiti Miru Marković?
- Najviše će je pamtiti po onome što je napisala, a manje po tome što je činila. Mira se nije bavila politikom. Više je pratila svog supruga. Nemam više od 20 godina kontakt s Mirom jer je ona talac.
Čiji?
- Miru su sporazumno Rusi i Amerikanci stavili na avion. Montgomeri ju je ispratio iz Beograda. Čuje se sa svima, a jedino ima zabranu da sa mnom komunicira. Nemam pojma zbog čega, niti pitam. Nemam nikakav sukob.
Kako gledate na aferu s Vulinovom tetkom iz Kanade? Da li Aleksandar Vulin treba da podnese ostavku zbog afere sa stanom koji je platio novcem nepoznatog porekla?
- Vi to pričate o Čedomiru Jovanoviću i Tadiću?
Ne. O Vulinu.
- Vulin je, kažete, kriminalac. Možda on i jeste kriminalac. Gledam već 20 godina te ministre koje niko ništa ne pita. Ja sam proleter, nemam nikakvu imovinu i ne pripadam tom svetu.
Kako jedan levičar može da ima takvu imovinsku kartu?
- Slabo poznajem Vulina. Malo je bio u JUL. Pamtim ga kao dečaka s dugom kosom. Ne razumem se u njegove biznise. Pre njega treba pročešljati neke druge.
Da se vratimo na polje kulture. Zašto je gostovanje predstave „Olimp“ Jana Fabra na Bitefu izazvalo tako burne reakcije?
- Mira Trailović i Jovan Ćirilov su osnivajući Bitef smislili da jedna predstava, ličnost ili tema koja se odabere treba da izazove kontroverze, privuče pažnju i interesovanje kod medija i publike za festival. Dobro je to za naše pozorište i kulturu.
Kako vam se dopala predstava?
- Predstavu sam gledao u sali i na televiziji, gde se vidi više detalja. „Olimp“ uopšte nije beznačajan, a golotinja je nešto što postoji oduvek. Način na koji ova predstava deluje na ljude čini je savremenom. Reakcija na mlade mene nije iznenadila, jer ima formu tehno žurke. Fabr kao di-džej na nekom koncertu citira određenu frazu iz nekog drugog umetničkog dela i onda je ponavlja. Predstava nema nikakve veze s grčkom tragedijom, ali ima veze s raznim pabircima iz te civilizacije, što dolazi u naš tehno svet kao otpaci tehno kulture.
Vraćamo li se u zlatno doba Bitefa?
- Jeste. Ponovo imamo veliko zanimanje za Bitef kao nekad za gostovanje Boba Vilsona.
Šta bi rekao Jovan Ćirilov da je živ?
- Ne znam šta bi rekao Jovan. Međutim, pratim šta pričaju predstavnici kulturne elite. Vidim da su oni fascinirani predstavom i zaklinju se da ništa tako dobro u životu nisu videli. Imam jedno cinično pitanje za njih. Što to ne radite u vašim predstavama? One pripadaju jednom svetu malograđanskog pozorišta. Nema tamo ni krvavog mesa ni golih ljudi, a oni su fascinirani. Njihovo licemerje me zasmejava.
O Nataši Bekvalac
NEKA RAĐA DECU
Prašinu je digao vaš mjuzikl „Tajna Crne ruke“ s Natašom Bekvalac?
- Između „Olimpa“ i „Tajne Crne ruke“ postoji jedna bitna razlika. RTS je ovo prvo prenosio 24 sata, a o nama nije objavljen nijedan prilog ni u Jutarnjem programu ili Beogradskoj hronici.
Da li Nataša treba da razvija svoj glumački talenat?
- Ona sad ima svoje privatne probleme, ženidbe, udadbe i rađanje dece, što je mnogo važnije u životu. Pozorište uvek dođe na red.
O Ani Brnaibć
PROBLEM JE ŠTO NIJE IZABRANA, NEGO POSTAVLJENA
Da li, po vama, premijerka Ana Brnabić dobro radi svoj posao?
- Ana je veoma sposobna žena. Bila je dugo godina član jedne uspešne američke kompanije, koja snabdeva sve tamošnje obaveštajne agencije glavnim kadrovima. Školovana se i obučavala da bude na usluzi državi, bila to Amerika ili naša država. To su kadrovi koji nisu smenjivi niti idu na izbore, koji stalno ostaju. Ana je napravila grešku što se, kao osoba iz senke, izložila javnosti. Niko nju tu nije birao, već je imenovana. Završiće što je njen zadatak. Dobila je poverenje spolja i iznutra, što nije loše za državu.
Kurir / Razgovarao Ljubomir Radanov
Foto: Nebojša Mandić, Marina Lopičić, Dragan Kadić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
VULINOVE IZMIŠLJOTINE: Kaže da je pešadinac a nije služio vojsku