Margot Volk bila je jedna od 15 žena koje su isprobavale hranu koja se dostavljala Hitleru i najvišim činovnicima u "Vučjoj jazbini".
Tek nedavno sakupila je snagu da ispriča svoj život kao Hitlerova degustatorka hrane. Nije bila jedina koja je to radila, bilo ih je 15, ali je Margot Volk jedina preživela i dočekala duboku starost. Svoju priču prvi je put ispričala novinaru koji ju je posetio pre nekoliko godina.
"Rođena sam u Berlinu 1917. godine u porodici u kojoj je otac bio službenik nemačkih železnica. Imala sam bezbrižno detinjstvo sve do 1933. godine kad su na vlast došli nacisti. Do tada nisam ni znala da su mnoge moje prijateljice bile Jevrejke, prisetila se Volkova, kojoj je, kako kaže, svaki obrok mogao biti poslednji.
Hitlerova degustatorka postala je nakon što je 1941. godine, nakon bombardovanja, pobegla iz Berlina. Suprug Karlo bio je u nemačkoj vojsci, a ona se preselila kod njege majke u grad Partč, današnji grad Parcz u Poljskoj. Smešten oko 600 kilometara istočno od Berlina, grad je zapravo bio blizu čuvenog Hitlerovog bunkera "Vučja jazbina", gde je bila njegova komanda za Istočni front.
"Gradonačelnik je bio ubeđeni nacista i odabrao je nas 15-ak da postanemo degustatorke hrane za Hitlera i njegove visoke generale koji su se tamo skrivali. Svaki dan SS-ovac nas je posebnim autobusom vozio u jednu školsku zgradu gde smo dobijale obroke. Hitler je bio jako dobro čuvan i nikad ga nismo videle. Jedino sam znala da je tamo jer sam videla njegovog psa Blondi", prisetila se Volkova, koju je jedne noći, kako je rekla, u toj školi silovao oficir SS-a.
Na pitanje kakvu hranu su obično jele, bivša Hitlerova degustatorka hrane se prisetila da je to bila vegetarijanska hrana:
"Nikada na jelovniku nije bilo meso. Dobili bismo pirinač, rezance, paprike, grašak, karfiol.
Hitlerovi strahovi za život bili su opravdani. Pokazalo se to 20. jula 1944. kad je grupa oficira nemačke vojske pokušala da izvrši atentat.
"Sedeli smo na drvenim klupama i odjednom smo čuli stravičnu eksploziju, od koje smo popadali sa klupa. Sećam se da je neko viknuo:"Hitler je mrtav!", ali to se ipak nije dogodilo. Ali, nakon tog događaja i mi smo morale da se preselimo u bunker, a nacisti su postreljali 5.000 ljudi za koje su sumnjali da su umešani u pokušaj atentata. Sećam se da smo iz dana u dan, nakon svakog obroka plakale jer smo bile svesne da bi nam to moglo biti poslednje jelo. Satima nakon toga osluškivale smo svoj organizam i čekale smrt. Živele smo tako sve do kraja rata", ispričala je Margot Volk, koja je preživela zahvaljujući jednom SS oficiru koji je izveo iz bunkera i našao joj mesto u vozu za Berlin.
"Ni tamo nisam bila pošteđena užasa rata. U maju 1945. u Berlin su ušle jedinice Crvene armije, pa smo se preobukle u starice da nas ne odvedu na streljanje, ali su nas otkrili i zarobili i 14 dana silovali", prisetila se tog užasa koji je prestao tek 1946. kad se na vratima njenog stana pojavio suprug Karl.
"Bio je sasvim ispijen, mršav do neprepoznatljivosti. Imao je 45 kilograma. Pokušali smo da nastavimo normalan život, ali i on i ja smo imali previše trauma i noćnih mora, pa smo se na kraju razveli", završila je svoju priču.
(Kurir.rs/Express.hr/Paula Bobanović)
Foto Printscreen Youtube