Danas se navršava 17 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. okončana vladavina Slobodana Miloševica. Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SRJ. Ovaj istorijski događaj obeležilo je više ličnosti - neki od njih su u međuvremenu umrli, neki su ubijeni, dok ima i onih koji su napustili politiku.
Međutim, oni koji su tada poraženi, danas su opet na vlasti.
U nastavku pročitajte gde su danas neki od ključnih aktera 5. oktobra.
Vojislav Koštunica
Kao kandidat DOS-a izabran za predsednika SRJ na izborima 24. septembra 2000. godine. Koalicija SPS i JUL tvrdila je da je Koštunica pobedio u prvom krugu izbora sa većinom od 49 odsto glasova, što je značilo da treba da se održi dodatni krug izbora. To je bio povod za izbijanje masovnih protesta, koji su kulminirali 5. oktobra 2000. Koštunica je na mestu predsednika ostao do 2003. Godinu dana kasnije postaje premijer, a s tog položaja odlazi 2008. Za sve to vreme je bio predsednik DSS, a s čela stranke odlazi 2012. nakon što ta partija nije prešla cenzus za ulazak u skupštinu. Tada se i povukao iz politike, nedavno se i oženio, a u medijima se gotovo retko pojavljuje.
Zoran Đinđić
Posle demokratskih promena 2000. predvodio je DOS, a u istoriji će biti upisan kao prvi demokratski izabran premijer Srbije. Bio je predsednik DS, sa svetskim silama je, kao premijer, imao dobru saradnju, započeo je mnoge važne reforme u državi... Ubijen je 12. marta 2003, ispred zgrade Vlade, a za atentat su osuđeni pripadnici Zemunskog klana, među kojima vođe nekadašnjeg JSO Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović.
Slobodan Milošević
Bio je jedan od osnivača i predsednik SPS, kao i predsednik Srbije i Jugoslavije. Za vreme njegove vladavine država je preživela rat, bedu, sankcije, bombardovanje... Na izborima 2000. je pretrpeo poraz. Prvog aprila 2001. je uhapšen, a 28. juna iste godine je izručen Haškom tribunalu zbog optužbi za ratne zločine. Umro je 2006. u haškom zatvoru.
Mirjana Marković
Predsednica JUL-a i supruga Slobodana Miloševića, koja je na njega, prema mnogim tvrdnjama, imala presudan uticaj. Za njom je, posle 2000, raspisana Interpolova poternica, ali je ona, zajedno sa sinom Markom, pobegla u Rusiju, gde je dobila azil. I dan-danas živi u Rusiji, retko se oglašava, a pre nekoliko godina je napisala knjigu u dva toma, odnosno na oko 1.000 strana, o dešavanjima iz devedesetih, ali i nakon toga. Ništa bitnije nije otkrila iako se očekivalo da će reći stvari o kojima godinama uporno ćuti.
Nebojša Čović
Bio je zamenik premijera u Vladi Zorana Đinđića i šef Koordinacionog centra za jug Srbije, kao i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Nakon izbora 2003. godine, stranka koju je vodio - Demokratska alternativa nije uspela da pređe cenzus. Paralelno s političkom, gradio je i karijeru u sportu, pa je tako dogurao i do čelnika košarkaškog kluba Crvena Zvezda. Trenutno se ne bavi politikom.
Velimir Ilić
Čačanin i jedan od viđenijih jurišnika 5. oktobra 2000. Nekadašnji član SPO, zatim predsednik i osnivač Nove Srbije, koalicioni partner DSS i SNS, te ministar u više vlada nakon 2000. nakon razlaza sa SNS-om, postao je jedan od njihovih najvećih kritičara. Ovih dana je kazao da ipak nije zadovoljan rezultatima 5. oktobra.
"Peti oktobar ih, nažalost, nije dokrajčio. Ja sam, između ostalih, takođe jedan od krivaca za to, jer sam se posle pobede povukao u Čačak da budem gradonačelnik", kazao je Ilić. Njegova stranka i danas ima poslanike u parlamentu, a Ilić se, pored politike, bavi i privatnim biznisom.
Čedomir Jovanović
Nekad funkcioner DS i jedan od bliskih saradnika Zorana Đinđića, a danas predsednik LDP. Na republičkim izborima decembra 2000. izabran je za poslanika u Skupštini Srbije, a 2001. i za potpredsednika DS. Od januara 2001. do marta 2003. bio je na funkciji šefa poslanicke grupe DOS. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Učestvovao u hapšenju Slobodana Miloševića u svojstvu pregovarača u martu 2001. i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, te potom njegovog izručenja Haškom tribunalu 28. juna iste godine. U Vladi Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đindica postao je potpredsednik Vlade. Njegov LDP prethodnih godina je i bio i van parlamenta. Danas ima poslanike u parlamentu, a Jovanović, kao deo opozicije, više kritikuje opozicione stranke, nego vlast.
SPS i Ivica Dačić
SPS, stranka Slobodana Miloševića, koja je svrgnuta s vlasti 2000, nekoliko godina nakon 5. oktobra je bio u opoziciji. Nakon Miloševićeve smrti 2006. stranku preuzima Ivica dačić, koji je do 2000. bio portparol stranke. SPS je 2008. potpisao deklaraciju o pomirenju s DS i opet postao deo vlasti. Nekoliko godina kasnije, razišao se s demokratama i priklonio novoosnovanom SNS-u. Dačić se prethodnih godina nalazio na mestu premijera, ministra policije, a trenutno je šef diplomatije. I drugi viđeniji članovi i funkcioneri SPS danas su deo vlasti - Slavica Đukić Dejanović, Aleksandar antić, Branko Ružić.
JUL
JUL, stranka Miloševićeve supruge Mirjane Marković, više ne postoji, ali su njene nekadašnje perjanice i te kako aktivne u politici. Najistaknutiji su Aleksandar Vulin, koji je trenutno ministar odbrane, kao i Milovan Bojić, koji je prošle nedelje imenovan za direktora Instituta "Dedinje".
SRS i Vojislav Šešelj
Slobodan Milošević i SPS imali su tokom vladavine podršku SRS Vojislava Šešelja. Onda je 2000. godine marginalizovan i uticaj te stranke, a Šešelj je stigao do haškog zatvora, odakle se vratio pre nekoliko godina. SRS je danas deo parlamenta, a Šešelj je narodni posanik.
SNS i Aleksandar Vučić
Iz SRS je nastao SNS, koji je danas najveća stranka u državi. Naprednjaci su godinama na vlasti, a šef te stranke Aleksandar Vučić, inače nekadašnji ministar informisanja u Vladi SPS-SRS, nalazi se na mestu predsednika države. Na visokim pozicajma se nalazi i Jorgovanka Tabaković, koja je danas guvernerka NBS, dok je Tomislav Nikolić, nekada drugi čovek SRS, donedavno bio predsednik Srbije.
Kurir.rs/Boban Karović