U aprilu 2010. godine cena jednog Bitcoina iznosila je 0,003 dolara, dok je danas cena jednog Bitcoin-a oko 2620 dolara. Ko je pre sedam godina uložio 100 dolara u Bitcoin, danas bi vrednost njegovog poseda ove valute vredela 83 miliona.
Tek što su ljudi sa Wall Street-a počeli više da obraćaju pažnju na Bitcoin, u prvi plan su izašli novi rivali u svetu kripto-valuta koji prete da nadjačaju dosadašnjeg lidera - Bitcoin. Jedan od njih je i Ethereum na koji danas otpada oko 32% ukupne vrednosti svih kripto-valuta (Bitcoin obuhvata oko 38%), kao i Litecoin čija je ukupna vrednost po prvi put prešla granicu od 1 milijarde dolara.
KapitalRS, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom kriptovaluta (takozvani finansijski ugovori za razliku, engl. CFD-i) ili jednostavno žele da prošire svoje znanje, pripremio je besplatni priručnik “Kako trgovati cenom Kriptovaluta”. Priručnik je prilagođena svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.
U međuvremenu, mnoge države omogućavaju da bitkoin postane legalno sredstvo plaćanja što je u mnogome imalo pozitivan uticaj na njegovu cenu. U tehnološki naprednom Japanu, od nedavno mnogi trgovinski lanci omogućuju plaćanja bitkoinom što je uticalo da cena ove kripto-valute poraste tokom proleća, a Japan postane najveće tržište bitkoina na svetu. Očekuje se da će uskoro mnoge druge države krenuti istim putem. Među njima je i Australija, koja će od jula ove godine proglasiti bitkoin legitimnim sredstvom plaćanja, a slični potez se očekuje i od Rusije.
Jedan od razloga zbog čega je cena bitkoina snažno porasla ove godine, jeste to što nije pod uticajem vlada država ili centralnih banaka. S druge strane, to predstavlja i njegovu manu pa se od početka juna beleži priličan pad cene uz velike oscilacije. Naime, neslaganja unutar bitkoin zajednice i odsustvo jedinstvenog autoriteta, uz veliki broj malih učesnika koji su podložni sithijskom kretanju i nervozi na tržištu, uticali su na dnevne oscilacije i do 20%. Bitkoin se prati kroz javni online zapis poznatiji pod nazivom „blockchain“. Planirano je da se ukupan broj bitokoina od 21 milion proizvede do 2140. godine kroz proces koji se naziva „rudarenje“, koje se izvodi računarskim rešavanjem kompleksnih matematičkih operacija, odnosno algoritama. Velika privlačnost ove kripto-valute jeste u tome što i pored toga što je evidencija transakcija javna, korisnici koji vrše transakcije ostaju anonimni.
*Ovaj tekst je pripremljen i odobren od strane investicionog savetnika, Aleksandra Zavišića, zaposlenog u Kapital RS Inc. a.d. Beograd, Severni bulevar 6, investicionog društva pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj dozvole: 5/0-02-672/18-16.