Nemiri u Kataloniji možda su samo početak parčanja Evrope. Nakon neočekivanog rezultata Bregzita, mogući su novi odlasci iz EU, a pažnja je usmerena na istok Evrope gde tenzije u odnosima sa Briselom rastu.
Kako piše "Blumberg", sledeći lom EU bio bi između starog zapadnoevropskog demokratskog jezgra EU koji predvode Angela Merkel i Emanuel Makron, sa željom da integrišu evrozonu i populističkih autokrata iz Istočne Evrope - Češke, Mađarske i Poljske - koji ne poštuju Brisel. Ovog puta argumenti su politička sloboda i nacionalni suverenitet.
Svaku od ove tri zemlje vode lideri koji se protive većim ovlašćenjima EU, politici prema migrantima, kao i drugim obavezama koje Brisel nameće. I sve glasnije to govore.
Češka će uskoro dobiti novog premijera, a sve je prilika da će to biti Andrej Babiš, milioner populista koji želi da pošalje muslimanske migrante kući i obećava da će učiniti da i vlada radi dobro koliko i njegov biznis. Izbori su u oktobru, a glavno pitanje je upravo evroskepticizam, iako je, kako "Blumberg" navodi, za 13 godina u EU, Češka postala najbogatija zemlja istočnog bloka.
Babiš, koga porede sa Trampom, ipak je suptilniji od američkog predsednika. On, na primer pažljivo naglašava svoje poštovanje prema pravosuđu i želi dobrodošlicu migranatima iz Ukrajine, ističući da i sam dolazi iz Slovačke.
Više zajedničkih crta i stavova, posebno otvoreno protivljenje Briselu, ima sa autoritarnim liderima i političarima sa Istoka Evrope - Viktorom Orbanom iz Mađarske i Jaroslavom Kačinskim iz Poljske.
Ipak, Babiš, najviše okrenut biznisu među njima, zna da ako bi Česi sutra glasali za izlazak iz EU da bi to i izglasali zbog čega ni ne pomišlja da ga organizuje. Ekonomski, bilo bi suludo da zemlja veličine Češke istupi iz EU. Ali nema sumnja da bi imao njihovu podršku, ali i obrnuto.
I Babišu i Kačinjskom put je predvodio Orban.
Daleko više diplomata od Kačinjskog, Orban je kao i njegov istomišljenik iz Pojske, takođe optužen da je pokušavao da kontroliše pravosuđe i da ocrnjuje svoje oponente (uključujući i EU).I Oraban je u vrlo otvorenom sukobu sa EU. Ali Orban je bio pametniji od svog poljskog učenika kada je jedna stvar u pitanju - povlačenje pre nego što EU preduzme bilo kakvu akciju.
Bitan faktor u budućim "egzitima" je Kačinjski.
Kačinjski nije formalni lider Poljske, ali predvodi desničarsku partiju "Pravo i pravda" čiji kadrovi zauzimaju i mesto predsednika i mesto premijera Poljske. Oštar kritičar Merkelove, posebno kada je reč o migraciji, on je praktično u konstantnom ratu sa EU.
Frans Timermas, potpredsednik Evropske komsije formalno istražuje reformu sudstva koju je sprovela reforma Kačinjskog, a koja više deluje kao pokušaj da sklone nepodobne sudije. U najgorem slučaju to bi moglo da znači aktiviranje člana 7, kojim bi bilo suspendovano pravo glasa Poljske u Evropskom savetu.
Kao i Babiš i Orban, oštro se protivi povećanju ovlašćenja Brisela, ali on je mnogo nezgodniji kada su pitanju dogovori sa EU. Šta ako Evropa nametne nove sankcije Poljskoj? Ako Poljaci odbiju Makronov plan za reformu EU? Teško da bi Evropa preživela još jednu podelu.
(Kurir.rs/Bloomberg)
(Foto: Reuters/Profimedia)