Sedam godina navršilo se od svirepog ubistva Milice Barašin, šesnaestogodišnje tinejdžerke iz Subotice. Prema pisanju beogradskih medija, policijska istraga počinje iz početka, što je potvrdila i majka ubijene devojčice Svetlana Simendić! Žena, koja godinama uzaludno pokušava da sazna ko je 7. oktobra 2010. godine prerezao vrat njenoj ćerki jedinici, kaže da ju je policija obavestila da poseduje i DNK ubice...
- U policiji mi je rečeno da nisu dužni da javno iznose dokle su stigli, ali da rade na slučaju. Svašta su mi do sada pričali, da imaju DNK ubice, ali da ga nemaju u bazi podataka, te da čekaju da ponovo uradi nešto da bi ga identifikovali. Pitam se, da li neko dete mora ponovo da strada da bi on bio uhvaćen - kaže očajna majka ubijene devojčice.
Svetlana Simendić vraćala se 7. oktorbra 2010. uveče iz druge smene u svoju kuću u subotičkom naselju Zorka. Put jednim delom vodi uz prugu, kroz šumarak, i nije osvetljen. Kad je već bila nadomak kuće, uz stazu je primetila snopove svetla iz baterijskih lampi i policijske automobile. Samo je ubrzala korak i produzila put.
Kod kuće je zatekla svoje roditelje, ali ne i šesnaestogodišnju ćerku Milicu. Devojčica prethodnih nedelju dana zbog prehlade nije išla u školu, i Slavica je bila ljuta što je sada izašla. Pozvala ju je telefonom, zatim poslala i SMS, ali odgovora nije bilo. Besna, u pidžami, ogrnuta, izašla je na put pred kuću da je sačeka i očita joj bukvicu. Ali, umesto ćerke, naišao je policajac da joj kaže da je Milica mrtva i da je ubijena tamo gde je Svetlana primetila policijska svetla!
Milica Barašin (16) doselila se sa majkom, bakom i dedom u Suboticu iz Sombora nekoliko godina ranije. Brzo je našla prijatelje u novom gradu, gde se upisala u Srednju hemijsku školu. Plenila je svojom pojavom i lepotom...
Majka joj nije dozvoljavala da u gradu ostaje do kasno uveče, pa se Milica tako i uoči ubistva telefonom javila baki oko 21 sat daje pošla kući, kako bi stigla pre nego što majka dođe s posla da svi zajedno večeraju.
Naselje Zorka nalazi se na periferiji Subotice, i do njega se stiže pomenutim poljskim putem uz prugu ka Somboru. Miličini drugovi i drugarice divili su joj se što se po mraku sama vraća tuda, a ona im je uzvraćala da se ne boji, i da joj niko ništa neće. Gotovo nikada nije išla taksijem iako je kraj izuzetno mračan i drveće oko pruge često izgleda sablasno.
Tog 7. oktobra uveče, ubica je devojčici najverovatnije prišao sa leđa, a ona ga zbog slušalica MP3 plejera u ušima, nije čula. Velikim sečivom naneo joj ubode u grudni koš i gotovo sasvim prerezao vrat. U momentu napada devojčica se borila sa ubicom, o čemu svedoče i rane na prstima leve ruke - kažiprst joj je bio odsečen, a na još dva prsta imala je posekotine.
Iz činjenice da se uneposrednoj blizini mesta zločina nalaze kuće, a da njihovi stanari ništa nisu primetili, niti čuli dozivanje u pomoć, izveden je zaključak da je devojčica najverovatnije ubijena na drugom mestu, a da je zločinac njen leš nakanadno ostavio na 50 metara od kuće gde je Milica živela.
U noći posle ubistva, policija je na informativni razgovor privela tridesetak muškaraca koji su na neki način pripadali krugu u kojem se Milica kretala ali su odmah oslobođeni, osim mladića sa kojim se zabavljala, i njegovog brata blizanca. Posle ispitivanja na poligrafu, i oni su oslobođeni.
I Miličin dečko i njena baka, u istrazi su izjavili da im je ubijena devojka nekoliko dana pred smrt ispričala da je pred nju iz velikog crnog automobila sa zatamnjenim staklima izašao stariji muškarac i da joj je rekao da je prati, da zna gde živi, koji auto vozi njen dečko i da mora biti njegova.
Do danas nije pronađen ni on, niti neko drugi ko bi bio osumnjičen za ubistvo šesnaestogodišnje Milice Barašin.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Putin i Tramp šalju izaslanike u Beograd na istorijski sastanak!