Pošto je gradonačelniku preko ofšor firme na lični račun uplaćeno 500.000 € za prodaju druge kompanije, banka ga je prijavila Upravi za sprečavanje pranja novca, piše Pištaljka
Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, dobio je pola miliona evra od ofšor firme „Alesio investment ltd“, a Više javno tužilaštvo ga je oslobodilo sumnje da je prao novac i dokumenta o tome kako je vođena istraga i dalje krije od javnosti!
Ovo je juče objavio sajt Pištaljka, kao i da je pomenuto tužilaštvo po treći put odbilo da im dostavi dokumentaciju, iako je to naložio i poverenik za informacije od javnog značaja.
Lični račun
- Više javno tužilaštvo je našlo da ne postoje dokazi koji bi ukazali da se u radnjama gradonačelnika Malog stiču elementi bilo kog krivičnog dela iz nadležnosti višeg tužilaštva - prenosi sajt Pištaljka obaveštenje javnog tužioca Nataše Krivokapić, te podsećaju da je za krivično delo pranja novca nadležno upravo Više javno tužilaštvo.
Pištaljka je ranije objavila da se Mali sumnjičio za pranje novca, jer ga je jedna banka još 2009. prijavila Upravi za sprečavanje pranja novca kada je na lični račun primio uplatu u iznosu preko pola miliona evra od ofšor firme „Alesio investment ltd“. Novac je dobio na ime prodaje firme „Ferdi dženetiks“, koju je posedovao, a koja je imala „jednog zaposlenog i neznatne finansijske pokazatelje“.
- U tom trenutku Mali je bio direktor ofšor firme. Za pola miliona evra Mali je kupio stan od 160 kvadrata u kompleksu Oaza od biznismena Petra Matića, ali i stan u Bugarskoj, u naselju Sveti Nikola na Crnom moru - navodi Pištaljka.
Oni su informacije o izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca tražili od VJT, ali oni su, tvrdeći prvo da su to poverljivi podaci, pa onda da je predmet u osnovnom javnom tužilaštvu, a na kraju bez ikakvog objašnjenja, odbili da ih dostave.
- U poslednjem odgovoru piše da je Više javno tužilaštvo prošlog avgusta zatražilo od Agencije da dopuni izveštaj, ali i da se obratilo Upravi za sprečavanje pranja novca sa istim zahtevom - piše Pištaljka.
Prave se ludi
Oni dalje navode da je sledećih šest meseci tužilaštvo analiziralo dobijene podatke i utvrdilo da postoji samo „eventualno izvršenje krivičnog dela“ neprijavljivanja imovine. Kako je za ovo krivično delo nadležno osnovno tužilaštvo, VJT tvrdi da su „celokupni spisi povodom ovog događaja dostavljeni Prvom osnovnom javnom tužilaštvu na dalje postupanje“.
Međutim, Prvo osnovno javno tužilaštvo je u odgovoru 5. septembra navelo da oni nisu dobili celokupan predmet, već samo deo izveštaja koji se odnosi na neprijavljivanje imovine.
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Marina Lopičić