MERIMA NJEGOMIR (63) PROGOVORILA O PODMUKLOJ BOLESTI: Čovek nauči da živi s tihim ubicom!
Pevačica s jednim od najlepših glasova na našoj muzičkoj sceni dugo pati od hipertenzije, zbog čega je prinuđena da redovno uzima terapiju kako bi ublažila štetni uticaj podmukle bolesti.
Pevačica i muzički urednik Merima Njegomir (63) već godinama boluje od hipertenzije, koju nazivaju tihim ubicom, ali zahvaljujući lekovima i disciplini uspeva da svoje zdravstveno stanje održi na zadovoljavajućem nivou, što podrazumeva da može da obavlja svakodnevne obaveze. Mada je savesni pacijent koji redovno uzima propisanu terapiju, ističe da se ne opterećuje mnogo visokim pritiskom, jer je svesna toga da ta bolest može da se drži pod kontrolom.
"Mnogi žive s daleko ozbiljnijim i komplikovanijim dijagnozama, a moja je, hvala bogu, relativno uobičajena. Iako se nisam bavila statistikom, verujem da polovina stanovništva naše zemlje ima hipertenziju", uverena je Merima.
"Ljudi jednostavno moraju da žive s bolešću, da nauče da je kontrolišu, kao i da prepoznaju simptome. Nekoliko puta desile su mi se krize, pritisak mi je bio viši od 200, pa sam ga spuštala uz pomoć tableta i nastavljala dalje. U takvim prilikama mi se lice zacrveni, upale mi se uši, osećam napetost u celom organizmu. Međutim, s vremenom sam se adaptirala i ne znam kako bih mogla da funkcionišem da mi je pritisak normalan, a ne 140 sa 90, koliko iznosi moj "normalni" krvi pritisak. Na 120 sa 80 ne mogu ništa da radim, samu sebe podsećam na legendarnog Šurdu iz serije "Vruć vetar", koji je, kad god bi mu pao pritisak, morao da legne. Primetila sam da mi se pritisak uvek podigne kad imam previše obaveza ili sam veoma umorna, što retko koji lekar prihvata kao obrazloženje. Isto se događa i kad se iznerviram zbog nečega, ali ne znam ko u današnje vreme može da izbegne takve situacije. Doktori upozoravaju da se klonimo stresa, ali kako kad morate da živite, da zaradite, borite se s ljudima? Svi smo mi različiti, nekad si kriv ti, nekad neko drugi, ali stresova ima napretek, od saobraćaja do posla. I svi mi različito reagujemo na razne okolnosti u životu. Ja sam hipersenzitivna osoba, uostalom, ne bih pevala da nisam takva. Kod mene je sve udvostručeno, pa i stres."
NASLEDSTVO KOJE NIJE ŽELELA
Prvi simptomi hipertenzije javili su se u trudnoćama, a kad je čekala najmlađe dete, sina Marka, doktori su je porodili ranije da beba ne bi patila.
"Otišla sam u bolnicu dve-tri nedelje pre predviđenog termina, a pošto mi je pritisak bio 185 sa 100, odlučili su da me pod hitno porode. To stanje kod mene traje više od tri decenije. Dešavalo se i da mi pritisak poraste na više od 200, pa moram da ga spuštam lekovima. Lekari su posle ispitivanja zaključili da je u pitanju esencijalni pritisak, na koji ne utiču određeni organi, poput bubrega ili nadbubrežne žlezde, nego nastaje zbog genetskih predispozicija, ali i stila života koji vodite, kao i obaveza. Moji mama i tata su takođe patili od povišenog krvnog pritiska. Umesto kuća i vila, od njih sam nasledila hipertenziju."
Merima već godinama savesno primenjuje prepisanu terapiju, koju ponekad promeni po savetu doktora Tasića.
"Vrlo sam odgovorna i disciplinovana kad je terapija u pitanju, ništa ne radim na svoju ruku jer znam koliko je važno da se tablete za obaranje pritiska piju redovno. Lekar mi je objasnio da je pritisak kao opruga: onog trenutka kad ne uzmeš lek, on skoči. Međutim, većina ljudi kad im je dobro zaboravi na terapiju misleći da ako nema nikakvih tegoba, može da napravi pauzu s lekovima. To je pogrešno i opasno. Možda to može da se izvede u dogovoru s lekarom, i to leti, da vam tada eventualno smanji dozu jer je toplo pa se krvni sudovi šire, a da se na zimu vratite redovnoj terapiji. Ali nipošto to ne smete raditi sami, bez konsultacije s doktorom."
NEMA PREDAJE
Kad je pitaju kako je, uvek odgovara da je dobro, jer je već navikla na život s hipertenzijom. Ako oseti da joj je loše, ukoliko može da kontroliše svoje obaveze i vreme, "smanji doživljaj".
"Prošle godine sam pošla na koncert u Smederevo i svratila kod mog komšije i kolege Žarka Dančua i njegove supruge Ljilje. Požalila sam im se da me boli glava. Ljilja je posumnjala na pritisak i izmerila mi ga, bio je oko 190 sa 100. Uzela sam tabletu, izgrickala je, odležala desetak minuta i dovezla se do Smedereva gde sam najnormalnije odradila koncert. Idemo dalje, nikad se ne predajem. Moja životna deviza je "život je kao gvožđe, što ga više upotrebljavaš, više se sija". Zanimljivo je da moja rođena sestra ima nizak pritisak, njoj je uobičajen 90 sa 60, kad dostigne vrednost 110, ona se ne oseća dobro, boli je glava. Onda joj kažem: "Gde bi meni bio kraj da mi je takav"", konstatuje Merima.
(Kurir.rs/ Gloria magazin/ Tanja Nikolić)