Za Ernestom Če Gevarom su uzdisale mnoge žene, ali su njegov ljubavni život obeležile samo tri. Dve su mu bile supruge, a treća, koja se smatra njegovom poslednjom partnerkom, bila je njegov saborac i "desna ruka".
Poslednja žena koju je voleo slavni revolucionar Če Gevara zvala se Tanja i bila je njegova desna ruka. Ipak, ova ljubav ostala je u senci njihovih dela za revoluciju, ali je činjenica da je njeno ime "upisano" kao poslednje na malobrojnom spisku žena za koje se znalo da su bile u braku ili vezi sa njim.
Rođena je 19. novembra 1937. godine kao Hajdi Tamara Bunke Bider i bila je ćerka nemačkog komuniste Eriha Bunkea i ruske Jevrejke Nađe Bider. Rodila se u Buenos Airesu, gde su njeni roditelji bili u izgnanstvu i došli 1930. godine, sedam godina pre njenog rođenja. Tokom pedestih Tanja je izučavala političke nauke na Univerzitetu Humboldt u istočnom Berlinu, a posle uspešno okončanih studija, zaposlila se u Službi državne bezbednosti NDR, gde je, između ostalog, obavljala i špijunske zadatke.
Sa 18 godina je primljena u redove komunističke partije koja se u NDR zvanično zvala Jedinstvena socijalistička partija Nemačke. Posao je odveo u zapadnu Evropu i Južnu Ameriku, a kao kamuflaža joj je služilo igranje folklora.
Fatalni susret sa Čeom
Tanja je upoznala Ernesta Če Gevaru, tadašnjeg guvernera Narodne banke Kube i predvodnika kubanske delegacije koja je 1960. godine došla u posetu NDR u nemačkom gradu Lajpcigu. Kada je ugledala pred sobom svog heroja čijim se delima i stavovima divila, uspela je da se nametne i postane njegov vodič i prevodilac tokom boravka u Nemačkoj. Ne postoje dokazi da su među njima tada već "sevnule varnice", ali se to lako može zaključiti s obzirom na to da je ona već sledeće godine otišla na Kubu i pridružila se kubanskim „barbudosima” (bradonjama).
Kao volonter oduševljeno je učestvovala u radničkim akcijama širom zemlje, u kampanji opismenjavanja stanovništva, izgradnji škola, poslovima u miliciji. Radila je i u Ministarstvu prosvete, bila član Kubanskog instituta prijateljstva s narodima i Saveza žena...
Nije poslušala Čea i to je koštalo života
U vreme kada je odabrana da učestvuje u gerilskoj ekspediciji u Boliviji, dobila je nadimak "Tanja" po kome je ostala zapamćena. Koliko je Če Gevari bilo stalo do nje, govori i podatak da je za tu opasnu misiju naložio da je priprema Danijel Alarkon Ramirez, poznatiji kao Beninjo, koji je trebalo da je obuči veštinama samoodbrane, uključujući korišćenje pištolja, kao i presretanje i kodiranje radijskih poruka. Kubanci su ovu revolucionarku zapamtili po inteligenciji i hrabrosti, a Beninjo je posle tog perioda provedenog sa njom, govorio da je "milostiva, lepa, ljubazna, ali veoma teška."
U novembru 1964. godine Tanja, koju su njeni saborci zvali i "La Geriljera", otišla je u Boliviju u svojstvu tajnog agenta čiji je zadatak priprema terena za novu borbu.
Če Gevara je bio oženjen dva puta i imao je petoro dece. Njegova prva žena bila je Hilda Gadea Acosta, ekonomista iz Perua, koja je imala kineske i indijske pretke. Bila je prva žena sekretar revolucionarne organizacije APRA. Zbog revolucionarnog rada, morala je 1948. da napusti Peru. Godine 1953. upoznala je Če Gevaru u Gvatemali. Zajedno su se preselili u Meksiko, gde je Hilda upoznala Čea sa kubanskim revolucionarima. U leto 1955. ona je ostala trudna pa su se avgusta 1955. venčali. Hilda je tvrdila da je Če prosio njenu ruku mnogo puta, ali je on jedva pisao o njoj u svojim dnevnicima. Prema nekim prijateljima, on nije želio da se ženi, i da je oženio Hildu samo zato što je ona ostala trudna. U ovom braku rođena je njegova ćerka Hildita 1956. godine.
Prvi brak mu je propao delimično i zato što se tokom borbi u Santa Klari zaljubio u saborca Aleidu Marć, sa kojom se oženio isti dan kada je dobio razvod od Hilde 1959. godine. U ovom braku dobili su četvoro dece - ćerke Aleidu i Seliu i sinove Kamila i Ernesta. O životu sa čuvenim revolucionarom Aleida Marć je napisala knjigu pod nazivom "Sećanja; Moj život uz Če Gevaru".
(Kurir.rs/Dnevno)