KADA udari zima, Milenko Ilić se povuče u svoje odaje. Zasuče rukave i baci se na posao.
Na proleće on će ponovo širom otvoriti kapije Parka minijatura, najvrednijih i najlepših srpskih građevina, izloženih u dvorištu njegove porodične kuće. Tada se, kako je pred posetiocima ukaže nova prelepa minijatura skovana za vreme zimskog predaha.
– Tako je već tri godine, tako će biti i ove – kaže Milenko.
Na prvom kilometru od Despotovca u pravcu Resavske pećine nalazi se jedinstveni muzej maketa. Sličan ne postoji. Bivši rudar Milenko Ilić uzeo je otpremninu iz rudnika „Rembas“ 2005. godine i celokupnu ušteđevinu uložio u izgradnju Parka minijatura najznačajnijih građevina u Srbiji.
Park otvoren 2009. godine do sada je za četiri sezone rada posetilo više od 25.000 turista iz Srbije i sveta.
Na jednom mestu se mogu videti 20 najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne arhitekture u proporciji 1:17. Do sada je uradio makete manastira Manasije, Ravanice, Gornjaka, Ljubostinje, Kalenića, Lazarice, Žiče, Studenice, Petrove crkve, Gračanice, Bogorodice Ljeviške, Visokih Dečana, Mileševe staće i Pećke patrijaršije.
– Prevalio sam malo više od polovine puta do cilja, do kompletiranja parka u punom sjaju – priča domaćin Milenko.
– Kada zbrojimo istoriju, možda je manje od pet odsto Srba imalo priliku da vidi sve te građevine, a ovde, na jednom mestu, mogu da uživaju u toj lepoti.
Danas kada većina sanja megalomanske vozne parkove, Milenkov minijaturni san o minijaturnom parku živi na javi.
– Ideja da gradim Park minijatura došla je iz knjige Dušana Kamuškog, u kojoj su predstavljene najznačajnije građevine u Srbiji. Na prvom mestu su sakralni objekti i u parku bi trebalo u budućnosti da se nađe 35 građevina, a na kraju te liste su Beli dvor, Milošev konak… Sledeće makete koje ću napraviti su Hilandar i makete manastira sa Fruške gore – predočava Ilić.
Niko od državnih ili lokalnih „kulturnjaka“ nije dao podrušku ovom projektu.
On ne konkuriše za podsticajna sredstva, jer ne može da vraća kredite, ali ga boli činjenica što brojni političari, pa čak i ministri kulture, koji su posetili park, nisu prepoznali značaj ove ideje i ponudili pomoć za izradu maketa.
Reč je o specifičnom materijalu koji može u dužem periodu da izdrži sve vremenske uslove bez vidljivih promena.
– Osim tapšanja po ramenu, od Ministarstva kulture nisam dobio konkretnu pomoć. Međutim, vodio je Milenko kroz park diplomate.
– Do sada je desetak stranih ambasadora dolazilo u park. Oni uvek pitaju da li je država pomogla projekat. A zatim prokomentarišu da park izlazi iz okvira privatne inicijative i ima nacionalni karakter. Dobar glas daleko se čuje. Ume da dopre i 15.000 kilometara daleko.
– Posebno me je iznenadila poseta japanskih turista, koji su zahtevali od njihovog vodiča da posete ovo mesto – ponosan je Ilić na ono što je sa svojih deset prstiju stvorio.