Neverojatni detalji tajnog programa CIA-e isplivali su na videlo. Otkriveno je kako je program ‘Kobalt’ bio strukturiran i koje su sve metode mučenja iskušavali na svojim zatvorenicima.
Džon Brus Džesen i Džejms Mičel, psiholozi koji su doslovce napisali priručnik za mučenje: ‘Protivmere i tehnike ispitivanja protiv otpora Al Kaide’ u avgustu su se suočili na suđenju sa dvojicom bivših zarobljenika režima ‘Kobalt’, poznati kao zatvorenici ‘tame’.
Iako će njihov iskaz ostati tajna, 274 delomično ispravljenih stranica dokumenata otkrilo je sumornu stvarnost života i smrti u CIA zatvoru.
Ovi dokumenti uključuju u detalje opisane slučajeve zlostavljanja zatvorenika koji su često, psihološki slomljeni, dobrovoljno odlazili na vodene ploče na kojima se jedan od zatvorenika smrznuo na smrt nakon što je Džesen rekao da je postupak na hladnoći ‘strategija otpora’.
Kako bi napisali ovaj dokument oni su preokrenuli ‘Mančesterski priručnik’ – knjižicu koju koriste džihadisti, a u kojoj je naveden način mučenja koji se može očekivati od autoritarnih režima, piše Dejli mejl.
Ovi su psiholozi neke od stavki iz knjige pogrešno protumačili pa su ih nazvali ‘strategijama otpora’ kojima se zatvorenici pokušavaju igrati emocijama onih koji su ih zarobili. Neke od tih ‘strategija otpora’ uključuju traženje advokata, traženje lekova i medicinske pomoći i traženje da svako mučenje uđe u službeni zapisnik.
Umesto da odgovore na njihov zahtev za lekarom, stražari su zatvorenike, kada bi ih tražili neke od ‘strategija otpora’ nastavili da ih muče i da im zadavaju bol.
Uprkos priznanju na samom početku svoga rada da oni ‘nisu stručnjaci za arapsku kulturu ili organizaciji AlKaide’, Džesen i Mičel uspešno su prodali svoje tehnike CIA-i i američkoj vladi u pauer point prezentacijama u proleće 2002. godine.
Za svoje savete o mučenju dobili su 80 miliona dolara od CIA. Predložili su i da se zarobljenici smeštaju u izolovane komplekse iz kojih ne može da dopre nikakav zvuk, izvan dometa Crvenog krsta, nacionalnih ili međunarodnih posmatrača ili medija.
Sastavili su i popis “tehnika” koje bi trebalo da se koriste za mučenje zatvorenika koje su uključivale “zidanje”, odnosno udaranje ljudi o zidove, zatim držanje zatvorenika u malim kutijama satima, zabranu pristupa vodi i slično.
Cilj ovih mučenja bio je doći do trenutka u kojem bi se kod zarobljenika slomila i zadnja volja i sposobnost za reakciju, da se odupre ili da poriče optužbe koje mu se stavljaju na teret.
Pre nego je teorija započela sa primjenjivanjem u Kobaltu ona je testirana na Abu Zubajdahu, koji je pao sa vodene daske najmanje 83 puta i je bio smješten u male i zatvorene kutije. Prema dokumentima njegov je slučaj služio kao naučni eksperiment.
Šestog dana “agresivne faze” njegovog ispitivanja, Mičel i njegov tim napisali su da su gledali kako ispitivači pokazuju na malu kutiju i govore: “Znaš šta trebaš da učiniš”. Zarobljenik koji je sedio na podu ušao je u malenu kutiju za koju mu je rečeno da će provesti 1000 sati, ušao je bez okjevanja i dodatnih uputstva.
U čvrsto zatvorenoj kutiji proveo je osam sati, bio je ‘zazidan’ i bačen u vodu čak i kada se nalazio u kutiji. Kada mu je rečeno da sve ovo može završiti ako im kaže informacije koje ih zanimaju, osumnjičeni je tiho odgovorio kako ne zna ništa.
Mičel je predložio da se tehike mučenja i ispitivanja korištene na Abu Zubajdahu počnu da primjenuju nad svim zarobljenicima CIA-e.
On se još uvek se nalazi u zarobljeništvu u zatvoru Gvantanamo Bej.
2002. Kobalt je svoje zatvore proširio na područja Kabula i još 20-ak gradova širom svijeta.
Jessen je istražiteljima rekao da je impresioniran mestima na kojima su nikli zatvori kao i da je impresioniran razlikama koje su se u međuvremenu dogodile od početnih pravaca koje je on objasnio, a koji nemaju veze s načinom na koji su se mučenja odvijala. Ali njegov iskaz nije sasvim točan.
Džesen je prisustvovao mučenju Gula Rahmana, pritvorenika koji je ispitan tokom decembra, a koji ja za vrijeme boravka u zatvoru na sebi imao samo jednu čarapu i nosio pelenu. Bio je podvrgnut 48-satnom mučenju tokom kojeg mu je uskraćivan san. Polivali su ga hladnim tuševima, a uprkos zabrinutosti jednog od nadzornika koji je kazao kako bi mogao da oboli od hipotermije, ništa se nije preduzelo. Štaviše, predloženo je da se podvrgne “kontinuiranim oduzimanjem prava na spoljno svetlo ispitivanjima u trajanju od 18 od 24 sata na dan.
Kurir.rs/Daily mail
Foto: Profimedia/Reuters