Mata Hari, najpoznatija špijunka i kurtizana u pop kulturi, streljana je pre sto godina, 15. oktobar 1917., nakon, po mnogima, nameštenog suđenja.
Rođena kao Margareta Zel, Mata Hari stigla je u Pariz sa 27 godina, u novembru 1903. godine. Napustila je rodnu Holandiju i supruga, mornaričkog oficira Rudolfa Mek Leoda, starijeg od nje 20 godina. Tragajući za srećom, okušala se kao model slikara Oktavea Giljoneta,ali joj to iskustvo nije bilo pozitivno.
Zato je počela da pleše u privatnim salonima pod imenom Lejdi Mej Leod, dok se nije proslavila pod pseudonimom Mata Hari (Sunce, na malajskom) izvodeći "indijske plesove" o kojima zapravo nije ništa znala. Izmišljala ih je, zahvaljujući sećanju na svoj boravak u holandskoj Istočnoj Indiji, današnjoj Indoneziji, gdje je boravila sa suprugom.
Tako joj je Emil Žime, osnivač istoimenog pariskog muzeja azijskih umetnosti, otvorio svoju dvoranu za slavni nastup 13. maja 1905., koji je započela kao hindu princeza i završila potpuno gola.
To je bio početak njenog mondenskog života jer su takve predstave bile retke i kažnjive zatvorom. Cela decenija nakon toga njen zavodljiv ples izazivao je divljenje, a njeno telo je raspirivalo žudnju.
Bila je kurtizana iz vremena Bel Epoka koja je ambasadore, ministre, prinčeve i generale upoznala s umećem vođenja ljubavi. Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njenog glamuroznog i tajanstvenog života.
Agent H 21
Posle nekog vremena zanimanje za njene usluge opada pa plesačica zapada u finansijske probleme, a uskoro je počeo i Prvi svetski rat.
Tada za nju počinju da se zanimaju razne tajne službe, svesne da se mogu okoristiti njenim brojnim poznanstvima. Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima.
Prvo se, godine 1915., vratila u Holandiju. Tamo je početkom 1916., u dugovima zbog svog raskošnog stila života, pristala da joj nemački diplomata podmiri dugove u zamenu da špijunira za Nemačku. Tako je postala agent H 21.
Vrativši se u Pariz upoznala je kapetana Žorža Ladoua, oficira francuske vojne kontraobaveštajne službe, koji joj od početka nije previše verovao. Zahvaljujući tome što se družila s ministrima, Mata Hari je verovala da je svemoguća. Ladu joj je dao nekoliko zadataka, ali i naredio da bude pod prismotrom.
Postala je jako sumnjiva kada se tokom leta 1916. pojavila u kancelariji vojne kontraobaveštajne službe, na bulevaru Sen-Žermen, kako bi dobila propusnicu za Vitel, gde je Francuska upravo gradila vojni aerodrom. Dobila ju je, ali joj je sudbina tim činom bila zapečaćena.
U januaru 1917., uhvaćena je poruka nemačkih službi koja je dokazala da je H 21 dvostruki agent. Istoričari kažu da su je Nemci tako dragovoljno predali, znajući da će Francuzi dešifrovati poruku.
Uhapšena je 13. januara u sobi hotela L'Eliz-Palas i smeštena u zatvor Sen Lazar.
Ratno veće osudilo ju je 24. jula na smrt. Poručnik Andre Morne, koji je bio izvanredni tužilac, lako je izborio smrtnu kaznu.
Žrtveno jagnje?
Pre nekoliko godina britanska obaveštajna služba MI5 deklasifikovala je svoje dokumente o Mati Hari. Britanci, koji su je presreli na jednom putovanju 1915. u Veliku Britaniju i temeljno ispitali, tvrde da Nemce nije snabdevala naročito važnim informacijama. Upravo suprotno, kaže se u izvještaju. Navodi se i da posle hapšenja u Parizu ništa nije priznala nego je svoje islednike zasula gomilom tračeva i glasina.
Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam na Univerzitetu u Otavi, ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala.
Nakon stote godišnjice njene smrti i Francuzi bi trebalo da otvore svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila "žrtveno jagnje" za gomilu poginulih Francuza na frontu.
Istoričar Leon Širman, koji je umro 2003., pre smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mati Hari i da se njezinim iskazom manipulisalo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda.
Na temelju Širmanovih argumenata pariski advokat Tibol de Monbrial pre 15 godina zatražio je reviziju suđenja. Zahtev je odbijen. Isto je pokušala, s istim rezultatom, i holandska Fondacija Mate Hari.
U međuvremenu, zahvaljujući njenoj slavi, pseudonim je postao uvrežen za sve špijunke-kurtizane. Život te fatalne žene i 'legendarne špijunke' bio je tema 250 knjiga i romana, nebrojenih filmskih scenarija pa čak i holandskog baleta.
(Kurir.rs/100posto.hr)
(Foto: )