Kina ima dugu listu državnih tajni – koliko ljudi godišnje usmrti, čak i rođendane vrhovnih lidera, ali sada je jedna otkrivena – koliko novca Peking daje kao pomoći drugim zemljama, piše BBC.
Ne tako davno Kina je bila zemlja koja je primala inostranu pomoć, a danas je kao najveći svetski donator konkurent Sjedinjenim Državama, i to kroz tradicionalnu pomoć za razvoj i kroz finansijske pozajmice.
Po prvi put, velika grupa istraživača van Kine sastavila je bazu podataka sa detaljima o bukvalno svim tokovima kineskog novca, od donatora do zemalja koje primaju pomoć.
Navodi se da Kina finansira više od 5.000 projekata u 140 zemalja i otkriva gore pomenuta činjenica da su Kina i SAD rivali na polju donacija drugim zemljama, ističe BBC.
Te zemlje, međutim, troše taj novac na radikalno drugačije načine, ali različiti sastavi tih portfolija imaju dalekosežne posledice – objašnjava Bred Parks, šef istraživačkog projekta, vođa laboratorije EjdDejta na Koledžu Vilijama & Meri u Virdžniiji. Njegov tim udružio se sa istraživačima sa Harvarda i Hajdelberga u Nemačkoj radi ovog projekta.
Istraživači su pratiti tokove novca od Kine do zemalja-primaoca koristeći se novinskim izveštajima, zvaničnim dokumentima ambasada i informacija o pomoći i dugovima iz Kine. Na kraju su napravili relativno kompletnu sliku o tome gde ide kineska pomoć i kakav uticaj ima.
Parks, međutim, ističe da on i kolege smatraju da su otkrili poznat univerzum. Ako kineska vlada stvarno želi da nešto sakrije, mi to nećemo naći. Ali ako velika suma novca ide od Kine do zemlje-primaoca, čuće se o tome, kaže on.
Takođe je zanimljivo da su i SAD i Kina u godinama koje su obuhvaćene istraživanjem donirale slične sume novca, ali da ih distribuišu na različite načine.
Tako većina američke finansijske pomoći – 93 odsto - potpada pod tradicionalnu definiciju pomoći oko koje su se složile sve zapadne industrijske zemlje. Ta pomoć se daje s ciljem ekonomskog razvoja zemlje koja je prima. Najmanje četvrtina tog novca je donacija, a ne pozajmica.
Za razliku od SAD, svega 21 odsto novca iz Kine može se smatrati tradicionalnom pomoći, dok se velika većina daje u vidu komercijalnih zajmova koji se moraju vratiti Pekingu s kamatom.
Dugo vremena sumnjalo se da kineski projekti pomoći služe samo za dobrobit Kine – infrastrukturni projekti koje grade “uvezeni” kineski radnici malo su doneli ljudima koji žive u toj zemlji, ukazuje BBC.
Od 2000, afričke zemlje dobile su velik deo pomoći i pozajmica iz Kine. Međutim, bogatstvo ovog azijskog džina distribuiše se širom globusa, od bolnica u Senegalu do luka u Pakistanu i na Šri Lanci. U 2014. Rusija je bila na vrhu liste zemalja-primaoca, a iza nje su Pakistan i Nigerija. Iste godine na vrhu američke liste bili su Irak, Avganistan i Pakistan.
Politika igra veliku ulogu u tome na šta će Kina i SAD trošiti svoj novac. Obe
zemlje teže da ponude novac zemljama koje im pružaju podršku u Ujedinjenim nacijama. Ali je za Kinu ključna ekonomija – istraživači su otkrili da je Peking često fokusiran na promociju kineskog izvoza ili na tržište kamatnih stopa.
Kina se često pominje kao glavni izvor pomoći ekonomiji Severne Koreje. Međutim, istraživanjem EjdDejta otkriveno je svega 17 kineskih projekata u Severnoj Koreji tokom 14-godišnjeg perioda, u ukupnoj vrednosti od 210 miliona dolara.
Parks kaže da je Severna Koreja “informativna crna rupa”, te priznaje da je to jedina zemlja-primaoc koja je stvarno izbegava domašaj istraživača. Smatra se da Kina daje ogromne sume novca i drugih vrsta pomoći Severnoj Koreji “ispod žita”, navodi BBC.
Trenutni podaci govore da zemlje koje primaju kineske pozajmice ne ispaštaju na ekonomskom planu, ali nemaju ni ekonomskog rasta. Istraživači strahuju da će za koju deceniju, te zemlje nagomilati dugove, kada će Kina morati da sagleda šta dalje.
Oni bi mogli takođe da iskuse za nekih 10-15 godina isti problem koji muči zapadne donatore i kreditore – pozajmice koje ne mogu da se vrate – ističe Parks.
Istraživači su već otkrili znakove da Kina počinje da menja svoj pristup pozajmicama. Peking sada sve više pozajmljuje novac kroz multilateralne institucije, poput Azijske infrastrukturne investicione banke, što je kineska verzija Svetske banke, ističe BBC.
Ima dokaza da kineske pozajmice bez uslova imaju uticaj na čitav globalni sistem pozajmljivanja, terajući tradicionalne donatore da prestanu postavljati toliko mnogo zahteva zemljama koje primaju pomoć.
Kad Kina pomaže nekoj afričkoj zemlji, Svetska banka ima manje uslova na svoju pozajmicu – navodi ekonomist Dijego Hernandes.
Za svako povećanje kineske pomoći od jedan odsto, Svetska banka smanji svoje uobičajene zahteve, poput liberalizacije tržišta ili ekonomske transparentnosti, za 15.
Kurir.rs /BBC
Foto: Profimedia