Ljudi koji se leče od kancera suočeni su sa mnogim izazovima, a jedan od njih je i odnos okoline. Nažalost, oni se u Srbiji često tretiraju kao da su "zarazni", a ovo je ispovest žene koja je to osetila "na svojoj koži".
Trenutak kada su mi saopštili dijagnozu - kancer dojke - promenio je moj život iz korena. Ovo jeste otrcana fraza i često korišćen kliše, ali je u slučaju ljudi koji obole od maligne bolesti toliko bolno tačna. Razloga je mnogo, a oni najvažniji nisu fizički, zato što "živ čovek svašta istrpi". Mnogo su važniji oni psihički koji od vas trajno čine nekog latentno zabrinutog za svoje zdravlje, ali i socijalni koji se tiču odnosa okoline prema vama.
Brojna maligna obolenja se u razvijenim zemljama sveta tretiraju kao hronična, a ljudi koji boluju od njih se ni malo ne razlikuju od onih koji boluju od hipertenzije ili na primer dijabetesa. U Srbiji je to drugačije, a ovdašnja sredina onkološke pacijente tretira kao da su zarazni. I to bukvalno!
Prvo sa čim ćete se suočiti nakon što saznate dijagnozu je "iznenadni nestanak" nekih ljudi iz vašeg života. Lepo, mislite da vam je neko prijatelj, znate se i družite "100 godina" i zato što verujete da vam je blizak, sa njim podelite svoju muku. Ne prođe mnogo, pa vajni prijatelj prestane da dolazi kod vas, sve vas ređe zove, a kada vi pozovete njega, baš nikako nikada ne može sa vama na kafu ili šetnju. Ume da se desi i da neko ima neskrivenu fizičku manifestaciju, pa kada se sretnete na ulici i čuje dijagnozu, odmiče se, okreće glavu i ni u ludilu neće da vas poljubi u boraz.
Meni je trebalo neko vreme da shvatim zašto se ljudi tako ponašaju, a kada sam jednom spoznala da su i oni samo žrtve svojih velikih strahova, prestalo je to da me dotiče. Strah je posledica nedovoljne informisanosti o malignim bolestima koja je dovela do uvreženog mišljenja na ovim prostorima da nijedan kancer nije izlečiv. Zato se ljudi sa malignitetom često osećaju kao glavni glumci serije "Walking Dead" i to samo zbog zabrinutih pogleda okoline koji im više od reči govore da su "otpisani slučajevi".
Osobi koja se leči od raka ovde nije dozvoljeno ni da na pitanje "Kako si?" odgovori sa "Dobro", "Odlično"... Koliko puta mi se samo desilo da me nakon takvog odgovora tokom lečenja gledaju u stilu "jadna, malo je prsla". Jednostavno, morate "po difoltu" da budete loše i ne bi trebalo da uznemiravate okolinu nekim "lažnim samopouzdanjem".
Ovaj tekst je samo jedan od mnogih koji će se pojaviti u raznim medijima tokom oktobra u cilju podizanja svesti o kanceru, zato što je on međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Ok, možda sam i ja delom zbog toga odlučila da ga napišem.
Ipak, moj primarni cilj je da oni koji trenutno prolaze kroz borbu sa kancerom shvate da nisu "kužni" i da je odnos okoline prema njima dobrim delom zasnovan na strahu i predrasudama. Sa tim jednostavno morate da naučite da živite i da se borite - baš kao i sa rakom.
(Kurir.rs/Dnevno, D. P.)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SRPKINJA SVETSKO ČUDO: Dali joj tri meseca života, a ona pobedila rak sa metastazama!