Pre nastanka novca, ljudi su sva plaćanja obavljali tzv. razmenom dobara, a s razvojem ljudske zajednice pojavila se i veća potreba za razmenom na višem nivou.
Takav način plaćanja robnim i simboličnim novcem nije bio spretan i ljudi nisu bili sigurni da su za svoju robu uvek dobijali pravu protivrednost. Zato su zaključili da se novcem može zameniti samo ona roba koja će trajno predstavljati sveopštu protivrednost za svaku drugu robu. Za tu svrhu su poslužili metali. Oni imaju mnoge prednosti - mogu se seći u komade jednake veličine, mogu se pretopiti u predmete praktične uporabe, manje se kvare od drugih proizvoda i zauzimaju manje mesta.
Zlato i srebro
Tada se prvi put javlja novac u sličnim obliku kakav danas poznajemo - prvi kovani novac datira iz 7. veka pre nove ere, iz Male Azije u Lidiji. Prve kovanice izrađivane su ručno, i tehnika izrade vrlo se malo menjala sve do 16. veka, kada nastaju prve mašine za kovanje novca.
S vremenom su plemeniti metal, zlato i srebro, preuzeli ulogu novca, tako da su se vagali jer se roba prodavala za određenu količinu srebra ili zlata. Ono se uvek seklo u komade određene težine, kao garant da je težina tačno određena i da je komad novca od zlata i srebra odgovarajuće čistoće, to jeste da u njemu nema više primesa drugih (jeftinijih) metala, utiskivali su se u svaki komad posebni znaci, obično lik vladara.
Istorija nazubljene ivice
Ipak, novac nije oduvek imao nazubljen rub. Naime, krajem 18. veka kriminalci su se dosetili da struganjem ruba kovanica, mogu da prikupe male komadiće zlata i srebra koje bi prodavali, a novcu bi tako smanjivali vrednost.
To je i glavni razlog postavljanja nazubljene ivice - kao zaštita od lopova. Ipak, ovaj metod se i danas koristi, ali čisto za ukrasnu i tradicijsku funkciju.
Ko kontroliše papirni novac?
I papirni novac ima dugu i zanimljivu istoriju. U srednjem veku ljudi su počeli da svoj metalni novac poveravaju bankama na čuvanje. Banke su im izdavale potvrde na osnovu kojih su mogli da podignu svoj novac kada bi im zatrebao. Te su se potvrde zvale banknote. Postepeno su ljudi počeli da plaćaju robu tim potvrdama umesto metalnim novcem. Papir je mnogo praktičniji i lakši od kovanica ili roba koje su nezgodne za prenos. Tako je nastao papirni novac. On je prvobitno predstavljao zlato ili srebro kao sredstva za plaćanje jer je u njima imao podlogu, odnosno vlade su mogle da izdaju u opticaj samo onoliko papirnog novca koliko su po obećanoj razmeri za njega imale pokriće u zlatu. (Wikipedia)
Od 1971. kada je predsednik SAD-a Ričard Nikson ukinuo Zlatni standard, moderni svetski novac je izgubio materijalnu podlogu, a središnje banke od kojih su mnoge u privatnom vlasništvu, su tako dobile teoretsku mogućnost njegovog izdavanja u neograničenim količinama.
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: Profimedia/EPA)